Najčešća pitanja o lizingu

28.05.2010

Zašto je lizing interesantan?

Lizing predstavlja alternativu eksternom finansiranju nabavke određenog sredstva. Na primer, postoji nekoliko mogućnosti za finansiranje kapitalnih ulaganja u preduzeće – sopstvena sredstva preduzeća, tržište hartija od vrednosti, bankarski zajam.
Lizing je četvrta mogućnost. U slučaju kada preduzeće (ili pojedinac) ne raspolaže sa dovoljno gotovine za nabavku neophodnog sredstva, ili ne može da se kvalifikuje za zajam usled nedovoljne garancije, tada potrebno sredstvo može da pribavi kroz mehanizam lizinga. Davalac lizinga kupuje sredstvo, koje je izabrao primalac lizinga, od dobavljača, kojeg takođe može da izabere primalac lizinga, i prenosi ga na korisnika lizinga za korišćenje u toku konkretnog perioda, u zamenu za ugovorenu naknadu. U ovom slučaju, cilj primaoca lizinga je da otkupi sredstvo ili da isto koristi u većem delu njegovog ekonomskog veka.
Primalac lizinga namerava da pokrije sve ili najveći deo ukupne cene sredstva u toku trajanja lizinga i stoga je verovatno da će po isteku perioda lizinga preuzeti pravo svojine nad predmetom lizinga.
Primalac lizinga može da ostvari pravo svojine nad predmetom lizinga i ranije, ali ne pre nego što otplati ukupnu cenu predmeta lizinga. Zauzvrat, naplaćuje maržu (kamatu) za uslugu pružanja finansijskih sredstava primaocu lizinga. Razlika od bankarskog zajma je u tome što davalac lizinga zadržava pravo svojine nad predmetom lizinga sve do momenta otplate svih lizing naknada – sam predmet lizinga postaje zalog. Dakle, u pogledu obezbeđenja davalac lizinga se nalazi u boljoj situaciji od kreditora i obično zalog nije neophodan ili ako jeste onda je to znatno manja vrednost nego u slučaju zajma.
 

Ko koristi usluge lizinga?
 

Svi! Uzmimo primer Sjedinjenih Američkih Država, gde je nastala moderna praksa lizinga. Osamdeset odsto preduzeća u SAD putem lizinga obezbeđuju kompletnu ili deo sopstvene opreme. Ta preduzeća koriste lizing na kontinuiranoj osnovi – popunjavanje, unapređivanje, korišćenje fleksibilnosti koju lizing pruža i to u cilju ostvarivanja najefikasnijeg poslovanja. Preduzeća koje koriste lizing su obično manja po veličini, usmerena na razvoj, fokusirana na produktivnost i u većoj meri tehnološki orijentisana. To su preduzeća koja imaju mnoštvo ideja, manjak kapitala i potrebna im je fleksibilnost u toku rasta i promena kroz koje prolaze. Preduzeća koja se odlučuju na lizing obično stvaraju više novih radnih mesta i ističu se po preduzetništvu i konkurentnosti.
 

Ko pruža usluge lizinga?

Najveći broj lizing kompanija osnovan je u obliku filijala banaka. Postoje lizing kompanije osnovane od strane velikih kompanija – proizvođača opreme, kao što su Boeing (proizvođač aviona) ili Volkswagen (proizvođač automobila) itd. Postoji manji broj nezavisnih lizing kompanija. Po svojoj veličini, lizing kompanije mogu biti male ili velike. Neke od njih se specijalizuju za određenu vrstu opreme ili privredne grane, a nude širok spektar opreme i pratećih usluga od jednostavnog obezbeđivanja kapitala kroz lizing, pa do održavanja opreme, korišćenja, upravljanja i ponovnog stavljanja na tržište.
Prema Zakonu o finansijskom lizingu, koji je na snazi u Srbiji, ne postoji razlika između domaćih i stranih lizing kompanija. Srpsko preduzeće može realizovati lizing posao kroz cross-border transakciju u kojoj je davalac lizinga strana lizing kompanija ili banka.
 

Koliko traje period lizinga?

Zavisi od projekta. Na ugovornim stranama je da utvrde period lizinga u zavisnosti od sposobnosti primaoca lizinga da otplati ugovorenu naknadu. Obično taj period rok iznosi nekoliko godina, ali prema srpskom zakonodavstvu taj rok nikada ne može biti kraći od dve godine po datumu potpisivanja ugovora o lizingu.
 

Šta može biti predmet lizinga?

Sva pokretna nepotrošna stvar - oprema, mašine, vozila, itd. Srpski Zakon o lizingu ne dozvoljava lizing nepokretnosti. Što se tiče trajnosti sredstva – podrazumeva se da nije moguć lizing sirovina jer one prestaju da postoje po upotrebi, te u slučaju izostanka plaćanja naknade od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ne bi bio u mogućnosti da izvrši povraćaj predmeta lizinga. Dakle, to mogu da budu svi predmeti koji nisu predviđeni za jednokratnu upotrebu.
 

Ko može biti davalac lizinga?

Svako pravno lice koje primaocu lizinga poveri predmet lizinga na čuvanje u toku određenog vremenskog perioda u zamenu za ugovorenu naknadu, a istovremeno zadrži pravo svojine nad predmetom lizinga. Davalac lizinga može biti strana ili domaća kompanija (koja nije banka), s uplaćenim gotovinskim delom kapitala od najmanje 100.000 evra u momentu sklapanja ugovora o lizingu.
 

Ko može biti primalac lizinga?

Svako pravno ili fizičko lice na koje davalac lizinga prenese pravo da čuva i koristi predmet lizinga u toku definisanog vremenskog perioda u zamenu za ugovorenu naknadu

Ko može biti isporučilac?
 

Svako pravno i fizičko lice koje na davaoca lizinga prenese svoje pravo poseda nad predmetom lizinga, u svrhu obezbeđivanja istog za primaoca lizinga kroz ugovor o lizingu.
 

Šta se dešava u slučaju kad primalac lizinga nije u stanju da plaća naknadu?

Davalac lizinga ima pravo da izvrši povraćaj predmeta lizinga uz pomoć suda, ali u skladu s ubrzanom procedurom utvrđenom Zakonom o lizingu. Predmetom lizinga se zatim raspolaže tako da se pokriju troškovi davaoca lizinga. Primalac lizinga nema pravo na povraćaj ranije uplaćenih rata po osnovu ugovora o lizingu, jer je predmet lizinga korišćen i primalac lizinga je stekao dobit na osnovu korišćenja navedenog predmeta.
 

Šta se dešava ako primalac lizinga bankrotira?

Predmet lizinga se izostavlja iz stečajne mase primaoca lizinga i vrši se njegovo vraćanje davaocu lizinga na dalje raspolaganje
 

Ko je odgovoran za nedostatke na predmetu lizinga?

Isporučilac predmeta lizinga, a ne davalac lizinga biće odgovorni primaocu lizinga za sve materijalne nedostatke na predmetu lizinga, osim ukoliko nije drukčije definisano ugovorom o lizingu. U većini slučajeva, predmet lizinga se isporučuje direktno primaocu, a ne davaocu lizinga. Davalac lizinga bi trebalo da obavesti isporučioca da je sredstvo pribavljeno u svrhu lizinga konkretnom primaocu lizinga, a primalac lizinga ima pravo da zahteva ispunjavanje obaveza isporučioca, koje proističu iz kupoprodajnog ugovora, jednako kao da je primalac lizinga jedna od strana u tom ugovoru.
 

Koje su obaveze davaoca lizinga?

Davalac lizinga je obavezan da izvrši prenos poseda nad predmetom lizinga na primaoca lizinga i da omogućio njegovo neometano i neograničeno raspolaganje istim za vreme trajanja perioda lizinga.
 

Šta se dešava s predmetom lizinga po isteku perioda lizinga?

U većini slučajeva na tržištima u nastajanju, kao što je to slučaj u Srbiji, ugovor o lizingu pruža mogućnost prenosa prava svojine nad predmetom lizinga sa davaoca na primaoca lizinga po isteku perioda lizinga. Pošto najčešće primalac lizinga u potpunosti otplati nabavnu cenu predmeta lizinga, tada je voljan da preuzme pravo svojine nad predmetom lizinga po isteku perioda lizinga. Međutim, to nije obavezno i na ugovornim stranama je da odluče da li će u ugovor ugraditi i mogućnost otkupa predmeta lizinga
 

Postoji li obavezno osiguranje za predmet lizinga?
 

Da, predmet lizinga mora biti osiguran. Obično je obaveza primaoca lizinga da osigura predmet lizinga, osim ukoliko nije drukčije uređeno ugovorom o lizingu.
 

Može li davalac lizinga prodati predmet lizinga?

Da, ali prava primaoca lizinga ostaju nepromenjena s obzirom na novog vlasnika. Novi vlasnik ne može preuzeti u posed predmet lizinga, osim u slučaju kad primalac lizinga ne plaća naknade. To znači da sve dok primalac lizinga uredno plaća naknade, ugovor o lizingu ostaje na snazi za novog vlasnika.
 

Postoje li posebne registracije, licence ili dozvole za lizing poslove?

U Srbiji za poslove lizinga nisu neophodne licence. Ne postoje dozvole koje bi bile obavezne za lizing transakcije. Međutim, Zakonom o lizingu je definisano osnivanje Registra finansijskog lizinga. Potrebno je da sve lizing transakcije budu registrovane i javno dostupne. Generalno je obaveza davaoca lizinga da izvrši pomenutu registraciju, ali se ugovorne strane mogu dogovoriti i drukčije.