Kamatica intervju: Dr. Dejan Šoškić29.04.2008 Istraživanja izvor: Kamatica1. Koliko aktuelna situacija suzdržanosti stranih investitora, iščekivanja izbora i pada rejtinga Srbije kao zemlje za investiranje utiču na odnos domaće valute prema evru? 2. Da li svojim merama NBS može sprečiti značajnije smanjenje vrednosti dinara i da li su do sada preduzete mere (referentna kamatna stopa, promena neophodnih depozita na dinarske i devizne kredite, novine u obračunu kreditnog opterećenja građana) dovoljne?
NBS može samo delimično i na kratak rok merama svoje politike zadržati privid makroekonomske stabilnosti. Svaka izrazitija restriktivna monetarna politika će nas koštati u smislu obaranja privredne aktivnosti (kroz poskupljenje kredita) i gubitka NBS (kroz visoke kamate na repo poslove) koje, u krajnjoj instanci, pokrivaju poreski obveznici. Ono što nas vodi stabilizaciji i ozdravljenju je politička stabilizacija i okretanje ka Evropskoj uniji uz smanjivanje javne potrošnje. Okretanje ka EU je bitno zbog jasnog signala koji se šalje potencijalnim investitorima da će Srbija ići u pravcu boljeg uređenja svog pravnog sistema (zaštita svojine i ugovora), borbe protiv korupcije (važan uslov koji postavlja EU svim zemljama kandidatima) i priliva EU novca radi finansiranja strukturnih promena u Srbiji (taj priliv novca će uz pozitivan uticaj na investicije i zaposlenost uticati i na stabilizaciju zbog jačanja deviznih rezervi).
3. Iako su obavezni depoziti na dinarske kredite ukinuti, neke banke najavljuju, a druge su već povećale kamatne stope pozivajući se isključivo na povećanje referentne kamatne stope. Istovremeno nisu povećane kamatne stope na dinarsku štednju. Kako objašnjavate ovakvo ponašanje poslovnih banaka?
Rast kamatnih stopa koje su ugovorene kao fleksibilne i oslonjene na LIBOR ili EURIBOR (kamate na medjubankarske pozajmice u Londonu odnosno Frankfurtu) je nesporan ukoliko dolazi i do promene ovih referentnih kamatnih stopa naviše. Kamate na dinarsku štednju i kredite su donekle odvojeno pitanje i zavisi od inflatornih očekivanja i konkurencije među samim bankama u odobravanju dinarskih kredita i za privlačenje dinarskih depozita.
4. Da li je, po Vama, u ovom trenutku povoljnija opcija zadužiti se dinarskim kreditom ili kreditom sa valutnom klauzulom?
Ako su prihodi dužnika u dinarima, u uslovima naglašene neizvesnosti deviznog kursa do roka otplate kredita, sigurnije je uzeti dinarski kredit, po mogućstvu, sa fiksnom kamatnom stopom.
5. Kada se uporede restriktivne mere NBS sa merama centralnih banaka drugih zemalja u tranziciji, da li smatrate da su one preterane?
Usled vrlo suženog asortimana mera i još uvek prisustva evra u nekim transakcijama, NBS ponekad mora da pribegava naglašeno restriktivnim merama monetarne politike, kako bi obezbedila stabilnost u situaciji još uvek prevelike javne potrošnje. Svakako bilo bi bolje kada bi se restriktivne mere nbs mogle usmeravati više ka potrošnji usmerenoj na potrošna dobra a manje na onu koja je usmerena na investicionu potrošnju.
6. Koliko su realne tvrdnje da stanovništvu u Srbiji preti prezaduženost? Možete li uporediti našu situaciju sa situacijom u Hrvatskoj?
Prezaduženost se može odnositi na državu, privredu i građane. Trenutno posmatrano, mi smo manje zaduženi i kao država i kao građani u odnosu na Hrvatsku. To se, ipak, relativno brzo može promeniti u situaciji promene deviznog kursa i postojeće prisustvo devizne denominacije kredita (i državi i građanima).
7. Koliko ishod izbora u Srbiji može uticati na kreditne kamatne stope u Srbiji i na stabilnost domaće valute? Da li će se efekti osetiti odmah ili će proteći duži vremenski period do istih?
Verujem da svako udaljavanje od članstva u EU i održavanje visokog nivoa političkog rizika utiče na destabilizaciju deviznog kursa, manje investicije i skuplje finansiranje svega što se izvodi u Srbiji. Ovde ne treba zaboraviti jednu od osnovnih makroekonomskih relacija: više kamate = manje stope privrednog razvoja.
Dr. ŠOŠKIĆ DEJAN
 Rođen u Beogradu 1967 godine. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Nagrada Univerziteta u Beogradu za najboljeg diplomiranog studenta generacije 1989 godine. Magistarska teza: Hartije od vrednosti i svojinska transformacija: svetska iskustva i jugoslovenski slučaj. Doktorska teza: Portfolio menadžment i investicioni fondovi: ekonomsko-statistička analiza na primeru SAD. Dosadašnje zaposlenje:
Asistent pripravnik na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (1992-1994), Asistent (1994-1999),Docent (1999-2005). Izvršni direktor Stockbroker A.D. (1999-2000). Specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj Banci Jugoslavije (kraj 2000 – 2002). Savetnik za ekonomsku politiku u SCEPP-u, Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske Unije (2002 - 2003). Član Saveta Narodne banke Srbije (2003-2004). Sadašnje zaposlenje:
Vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i menadžing partner u Centru za investicije i finansije. Nastavna aktivnost: Ekonomska statistika (redovne studije), Finansijska tržišta (redovne studije), Međunarodna finansijska tržišta i bankarstvo (poslediplomske studije), Analiza rizika i portfolio strukture (poslediplomske studije), Finansijski derivati (na engleskom jeziku) na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Pored toga izvodio je nastavu iz Finansijskih tržišta i institucija (redovne studije), Finansijski menadžment (redovne studije), i Međunarodni biznis i Ekonomija (executive MBA program) na Univerzitetu Nebraska, Omaha, USA (2002). Takođe, tokom 2002, bio je gostujući predavač na University of California at Berkeley, University of New Heaven i University of Rhode Island. Usavršavanja:
• Letnji univerzitet, Metz, France,1990, (Program sponzorisan od strane Ministarstva finansija Republike Francuske)
• Poslediplomsko istraživanje u oblasti finansija - Florida State University, Tallahassee, USA, 1994, • Poslediplomsko istraživanje u oblasti finansija, University of Rhode Island, Kingston, USA, 1998, • Centralna banka Švajcarske, Letnja škola, Gersenzee, Switzerland, 2001, • Fulbright Lecturing/Research Grant, University of Nebraska, Omaha, USA, 2002. Objavio je više od 40 članaka i referata iz oblasti privatizacije, finansijskih tržišta i tranzicije u Jugoslaviji. Autor je knjige Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi i koautor je knjiga Ekonomska statistika i Berzanski pojmovnik. Pogledajte arhivu istraživanja |
