Narodna banka Srbije se i ove godine, baš kao i prošle, oglasila sa upozorenjem bankama pred Nedelju štednje. NBS smatra da „privlačenje štednje tokom predstojeće Nedelje štednje preko neodmerenog povećanja kamatnih stopa, ne bi trebalo da se pretvori u nerazumnu utakmicu“.
Centralna banka dodaje i da upozorenje bankama upućuje sa najboljom namerom da bi se predupredile eventualne posledice urušavanja finansijskog sistema, naglašavajući da će „banke svoju ponudu formirati slobodno i u skladu sa svojom poslovnom politikom“.
Ipak, bez obzira na navedene najbolje namere, mešanje u slobodnu tržišnu utakmicu baš i nije na mestu.
NBS kao zakonodavac bankama propisuje uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu za rad, kao i set propisa koja se odnose na konkretno poslovanje, ali je samo tržište faktor koji određuje cenu poslovanja banaka sa klijentima.
Bankarski sektor u Srbiji funkcioniše, barem u teoriji, po principu slobodnog tržišta.
Ne postoje ograničenja u pogledu visina aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, niti zakonska regulativa koja bi to ograničila. Visinu kamatnih stopa određuje i propisuje poslovna politika svake pojedinačne banke na tržištu.
Mešanje u slobodno tržište davanjem upozorenja bankama se stoga pojavljuje kao korak koji NBS sebi ne bi trebalo da dozvoli. "Džentlmenski dogovor" nije daleko od "kartelskog dogovora", pričalo se još prošle godine.
Tada je Komisija za zaštitu konkurencije podsetila i Narodnu banku i bankare da tokom Nedelje štednje ne smeju da naruše tržišnu utakmicu i da „ponuda štedišama nikako ne može i ne sme da bude rezultat međusobnog dogovaranja konkurenata, usaglašenog delovanja 'džentlmenskih sporazuma'”.
Iako su kamatne stope na depozite najveće u Srbiji u odnosu na region, borba za klijenta i uvećavanje portfolija klijenata je ono što je bankama dozvoljeno da rade, a insistiranje da se kamatne stope na depozite vremenom smanjuju nema nikakve svrhe ako se radi pogrešnim putem.
NBS je zakonodavac i kontrolor poslovanja bankarskog sistema i na tu svoju ulogu treba da obrati malo više pažnje.
Ograničavanje tržišta u depozitnim poslovima naspram neograničavanja tržišta u kreditnim poslovima je neshvatljivo. Naročito imajući u vidu efekte prošlogodišnjeg apela centralne banke kada su u pitanju kamatne stope tokom Nedelje štednje – tada zbog manjih kamata na štednju ipak nije došlo do nagoveštavanog pada na kamate na kredite.
Deluje i da je sa posrnulom ekonomijom i privredom koja sve dublje tone jer nema adekvatnu podršku države i bankarskog sektora, sa sve većim stepenom nenaplativih kredita građana i privrede, trenutno najmanje bitna visina kamatnih stopa na štednju tokom predstojeće Nedelje štednje.
Plaćanje previsokih kamatnih stopa na kredite i povećavanje nenaplativosti kredita u obe kategorije zvuči kao poslednji vapaj da nešto treba promeniti.
Ograničenje, odnosno smanjenje kamatnih stopa na štednju na tržištu Srbije može doći samo kao posledica regulative kojom će se ograničiti maksimalne kamatne stope i na kreditiranje privrede i građana.
Ipak, očigledno da naša zakonodavna tela, bez obzira na pozitivan primer bliske nam Hrvatske, još nisu spremna na ovakav korak.
Hrvatska je, naime, od jula 2008. godine ograničila kamatne stope na kredite kroz Zakon o obveznim odnosima. Najviša dopuštena ugovorna kamatna stopa se utvrđuje za svako polugodište, za poslove između pravnih lica može iznositi 22,5 odsto, a za poslove između pravnih i fizičkih lica 12 odsto.
I ne samo to.
Narodna banka kao zakonodavno telo između ostalog ima obavezu kontrole poslovanja banaka upravo u cilju očuvanja stabilnosti kompletnog finansijskog sistema i da se ne bi dogodilo da banke na teret poreznika odlaze u stečaj. Upravo su ti događaji u prošlosti bili glavni vinovnici poljuljanog poverenja u domaći bankarski sektor.
I taman kad se činilo da je gotovo sa „naprasnim gubicima“ i propadanjem državnih banaka kao neočekivani šamar je usledila propast Agrobanke.
A gde je tu bila Narodna banka Srbije?
Ako se pođe od toga da kao kontrolor poslovanja NBS ima razvijen sistem funkcionisanja posredne i neposredne kontrole, onda se čini da je reakcija centralne banke uvođenjem prinudne uprave par meseci pre proglašenja stečaja bila više uvod u stečaj a ne pokušaj spašavanja posrnule banke.
Upravo ovakvi događaji u građane Srbije ponovo uvlače strah i nesigurnost a upozorenje koje NBS upućuje bankama podsećajući ih da bi mogle da zapadnu u ozbiljne probleme dodatno destimulišući deluju na građane uoči predstojeće Nedelje štednje.
Ipak, bez obzira na navedene najbolje namere, mešanje u slobodnu tržišnu utakmicu baš i nije na mestu.
NBS kao zakonodavac bankama propisuje uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu za rad, kao i set propisa koja se odnose na konkretno poslovanje, ali je samo tržište faktor koji određuje cenu poslovanja banaka sa klijentima.
Bankarski sektor u Srbiji funkcioniše, barem u teoriji, po principu slobodnog tržišta.
Ne postoje ograničenja u pogledu visina aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, niti zakonska regulativa koja bi to ograničila. Visinu kamatnih stopa određuje i propisuje poslovna politika svake pojedinačne banke na tržištu.
Mešanje u slobodno tržište davanjem upozorenja bankama se stoga pojavljuje kao korak koji NBS sebi ne bi trebalo da dozvoli. "Džentlmenski dogovor" nije daleko od "kartelskog dogovora", pričalo se još prošle godine.
Tada je Komisija za zaštitu konkurencije podsetila i Narodnu banku i bankare da tokom Nedelje štednje ne smeju da naruše tržišnu utakmicu i da „ponuda štedišama nikako ne može i ne sme da bude rezultat međusobnog dogovaranja konkurenata, usaglašenog delovanja 'džentlmenskih sporazuma'”.
Iako su kamatne stope na depozite najveće u Srbiji u odnosu na region, borba za klijenta i uvećavanje portfolija klijenata je ono što je bankama dozvoljeno da rade, a insistiranje da se kamatne stope na depozite vremenom smanjuju nema nikakve svrhe ako se radi pogrešnim putem.
NBS je zakonodavac i kontrolor poslovanja bankarskog sistema i na tu svoju ulogu treba da obrati malo više pažnje.
Ograničavanje tržišta u depozitnim poslovima naspram neograničavanja tržišta u kreditnim poslovima je neshvatljivo. Naročito imajući u vidu efekte prošlogodišnjeg apela centralne banke kada su u pitanju kamatne stope tokom Nedelje štednje – tada zbog manjih kamata na štednju ipak nije došlo do nagoveštavanog pada na kamate na kredite.
Deluje i da je sa posrnulom ekonomijom i privredom koja sve dublje tone jer nema adekvatnu podršku države i bankarskog sektora, sa sve većim stepenom nenaplativih kredita građana i privrede, trenutno najmanje bitna visina kamatnih stopa na štednju tokom predstojeće Nedelje štednje.
Plaćanje previsokih kamatnih stopa na kredite i povećavanje nenaplativosti kredita u obe kategorije zvuči kao poslednji vapaj da nešto treba promeniti.
Ograničenje, odnosno smanjenje kamatnih stopa na štednju na tržištu Srbije može doći samo kao posledica regulative kojom će se ograničiti maksimalne kamatne stope i na kreditiranje privrede i građana.
Ipak, očigledno da naša zakonodavna tela, bez obzira na pozitivan primer bliske nam Hrvatske, još nisu spremna na ovakav korak.
Hrvatska je, naime, od jula 2008. godine ograničila kamatne stope na kredite kroz Zakon o obveznim odnosima. Najviša dopuštena ugovorna kamatna stopa se utvrđuje za svako polugodište, za poslove između pravnih lica može iznositi 22,5 odsto, a za poslove između pravnih i fizičkih lica 12 odsto.
I ne samo to.
Narodna banka kao zakonodavno telo između ostalog ima obavezu kontrole poslovanja banaka upravo u cilju očuvanja stabilnosti kompletnog finansijskog sistema i da se ne bi dogodilo da banke na teret poreznika odlaze u stečaj. Upravo su ti događaji u prošlosti bili glavni vinovnici poljuljanog poverenja u domaći bankarski sektor.
I taman kad se činilo da je gotovo sa „naprasnim gubicima“ i propadanjem državnih banaka kao neočekivani šamar je usledila propast Agrobanke.
A gde je tu bila Narodna banka Srbije?
Ako se pođe od toga da kao kontrolor poslovanja NBS ima razvijen sistem funkcionisanja posredne i neposredne kontrole, onda se čini da je reakcija centralne banke uvođenjem prinudne uprave par meseci pre proglašenja stečaja bila više uvod u stečaj a ne pokušaj spašavanja posrnule banke.
Upravo ovakvi događaji u građane Srbije ponovo uvlače strah i nesigurnost a upozorenje koje NBS upućuje bankama podsećajući ih da bi mogle da zapadnu u ozbiljne probleme dodatno destimulišući deluju na građane uoči predstojeće Nedelje štednje.
Ostavi komentar