Male firme davi lanac besparice

Objavljeno: 26.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Jedna od najvećih prepreka s kojima se preduzetnici u Srbiji suočavaju svakako je nemogućnost da naplate svoje proizvode. Rezultat ogromne nelikvidnosti u srpskoj privredi su blokirani računi preko 60 hiljada preduzetničkih radnji i preduzeća, a ukupna međusobna dugovanja privrednih subjekata još niko nije izračunao ali je pretpostavka da je reč o cifri koja se meri milijardama evra.

Prema podacima Privredne komore Srbije, prosečan rok u kome preduzetnici i preduzeća uspevaju da naplate svoj prodati proizvod je 130 dana. To je prosek, a zaprvo se dešava da se ti rokovi nekada produže i na godinu pa i više dana. Koliko je u takvoj situaciji teško voditi mali biznis, nije teško zamisliti.

Preduzetnici objašnjavaju kako to u praksi izgleda: ako smo, na primer, za tri meseca prodali svoj proizvod za milion dinara i zaradili 200.000, moramo da platimo državi 60.000 dinara PDV-a, a nama će kupac platiti tek za 130 dana. Na to treba dodati još nekoliko desetina hiljada što državi pripada od nameta na plate, pa komunalije i tako u nedogled. Pri tom, kada pare konačno legnu na račun, može se desiti, kao ovih meseci, da dinar drastično opadne prema evru u odnosu na vreme kada je ugovor zaključen, pa kursna razlika praktično pojede sav profit.

Iz Vlade je bilo najavljivano da će se ovaj problem rešiti ograničavanjem rokova plaćanja. Prvobitna namera bila je da se rokovi plaćanja ograniče svim privrednim subjektima na dva mseca, slično kako je već urađeno u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama. Ipak, od svega Vlada je na kraju usvojila uredbu koja se odnosi samo na plaćanja državnih organa. Oni, prema procenama, privredi duguju desetak milijardi dinara, od čega privredi oko polovine tog iznosa. Uredbom, međutim, nisu obuhvaćena javna preduzeća koja mnogo više duguju privredi - čak preko 50 milijardi dinara.

Veliki dugovi se nalaze i sa druge strane - privatni preduzetnici i preduzeća takođe mnogo duguju javnom sektoru, ali i međusobno. Ukupna dugovanja građana i privrede javnim preduzećima procenjuju se čak na 120 milijardi dinara. Većina blokiranih računa preduzetnika i preduzeća blokirani su upravo na zahtev Poreske uprave, zbog neplaćenih obaveza prema državi.

Ipak, među privrednicima i ekonomistima ima i onih koji upozoravaju da se ovaj začarani lanac besparice ne može tek tako preseći uvajanjem bilo kakve uredbe ili druge odluke države. Naime, u slučaju kada bi bili prinuđeni da odmah plate svoja dugovanja vrlo je verovatno da bi veliki broj porodičnih, malih i srednjih preduzeća bilo oterano u stečaj, a privreda bi se praktično našla u kolapsu. Računa se da bi velike kompanije ovakav scenario lakše prebrodile, pre svega zbog toga što imaju bolji pristup kreditima, ali ako se zna da preko 60 odsto zaposlenih u Srbiji radi u malim i srednjim firmama, jasno je kako bi teške posledice sve to moglo da ostavi.

Pojedini poznavoci prilika ukazuju da u trenutnoj situaciji kašnjenje u plaćanju praktično održava privredu u životu. Velike trgovine, na primer, duguju svojim dobavljačima, ali i njima duguju građani koji kupuju na odloženo plaćanje.

Veliko je pitanje šta će se desiti sa ogromnim brojem malih i srednjih preduzeća kad od 1. jula na snagu stupi zakon koji onemogućava isplatu plata radnicima ukoliko prethodno nisu uplaćeni doprinosi državi. Redovno ili povremeno doprinose ne uplaćuje ili sa njima kasni čak pedesetak hiljada privrednih subjekata.