Bogati sada investiraju u luksuzne vile

Objavljeno: 26.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Dok armija beskućnika razbija glavu kako da reši životno pitanje krova nad glavom i kupi stančić, šačica bogataša obilazi agencije i traži raskošne nekretnine.

Agenti za promet nekretnina kažu da se i jedni i drugi više raspituju nego što kupuju, prvi zato što imaju malo novca, a drugi što se teško odvajaju od njega i smatraju da su nekretnine još uvek precenjene.

Bogati sloj građana zna da je tržište nekretnina doživelo radikalne promene u odnosu na period pre krize i da su cene skoro prepolovljene. Danas su cene stanova u Novom Sadu između 700 i 1.200 evra za kvadrat, u Beogradu od 500 do 3.500, Nišu 750 do 1.200, a Kragujevcu od 700 do 1.300 evra. Onima s dubljim džepovima i to je mnogo i čekaju daljnje pojeftinjenje, jer cena pada u kontinuitetu.

Za odmah useljiv petosoban stan u dva nivoa od 170 kvadrata kod Bulevara oslobođenja na drugom spratu traži se 178.000 evra, za kuću u Veterniku iste kvadrature na placu od 700 kvadrata 92.700 evra. Spratna kuća u Sremskoj Kamenici u blizini škole milicije s dva odvojena stana nudi se za 90.000 evra, koliko i za stariju kuću od 100 kvadrata na Salajci. Kao posebno atraktivna lokacija za stanovanje su zgrade na Keju žrtava racije. Samo pre godinu dana tu je prodat veliki stan s više od 100 kvadrata po 1.700 evra za kvadratni metar, a danas se za isti takav u komšiluku ne može dobiti više od 1.100 evra, koliko god prodavac tražio. Cena je ono što se realizuje.

Direktor Prodaje u novosadskoj Agenciji za promet nekretnina Solis Dragan Rabatić kaže da bi mnogi investitori želeli da oderu kupca i traže nerealno visoku cenu kvadrata, do 1.350 evra, međutim, kupci koji traže i nešto luksuznije i reprezentativnije, nisu spremni da plate više od 1250 evra. Smatraju da i ta suma mora da garantuje kvalitet - i što se tiče komfora, i lokacije.

Za izbirljivije i bogatije kupce urbanisti Novog Sada su predvideli višeporodične stambene objekte sa tri-četiri stana, koji se sastoje iz prizemlja, sprata i potkrovlja, sa garažama i zajedničkim dvorištem. Međutim, za takve urbane vile nije bilo prevelikog interesovanja, jer čovek koji bi trebalo da plati više, želi da ima vlastito dvorište, vlastiti strujomer i ostalo. Zbog slabe potražnje danas je slabija i ponuda takvih stambenih objekata.

Kupci kojima ne gori pod nogama pozivaju se na stanje na tržištu, na nesrazmer između ponude i tražnje i spremni su još da čekaju. I oni koji su dobili subvencionisani stambeni kredit ne trče na prvu loptu. Inače, to je uglavnom obrazovana klijentela koja je najčešće zaposlena u državnim službama (samo oni imaju sigurnost radnog mesta i zarade i usude se dugoročno zadužiti), koja ume da razmišlja glavom, tako da je prošlo vreme onih koji su mislili kako će brzom i traljavom izgradnjom zgrnuti pare na brzaka.

Tek se ne žuri onima koji traže nešto baš-baš posebno. Oni bi samo da ulože novac u skupocenu nekretninu, da se eventualno u njoj nastane - što zbog komfora, što prestiža i međusobne utakmice ko će bolje.

To podseća na gastarbaitere koji su crnčili po belom svetu, a u rodnom kraju zidali višespratnice sve jedna veća od druge, koje su, uglavnom, ceo radni vek bile zaključane, samo što su jedni zgrnuli pare na brzaka i siti su svega, a drugi su rmbali i svega se odricali zarad višespratnice u zavičaju.

I danas ima takvih građevina na novoizgrađenim naseljima, poput novosadskog Tatarskog brda gde kuće liče na dvorce, imaju video-nadzor, visoke šiljate ograde i zaključane su.