Tračak svetla obasjao svetsku ekonomiju?

Objavljeno: 23.03.2012

Vesti izvor: Kamatica

Čini se da je svetsku ekonomiju obasjao tračak svetla oporavka: u SAD-u rastu zapošljavanje i potrošnja, kriza evrozone pokazala se blažom od očekivane, restrukturiranje grčkog duga prošlo je bez trzaja, piše Economist, uz opasku da je za slavlje ipak još prerano

Uz olakšanje zbog izbegnute katastrofe, osobito u Evropi, finansijska tržišta kontinuirano rastu. No postoje dobri razlozi za oprez: uz bolnu spoznaju da je oporavak nakon ovakve vrste krize neizbježno krhak, postoje i dodatni faktori rizika poput neočekivanih događaja (potres i cunami u Japanu) i loše politike (prebrza i prevelika budžetska štednja). Mnogo toga moglo bi još poći po krivu, upozorava Economist.

Ekonomski i finansijski pokazatelji poslednjih nekoliko sedmica ukazuju na iznenađujući oporavak u SAD-u, što je najbolja vest za predsednika Baracka Obamu koji će na izborima u novembru tražiti novi mandat. Od novembra 2011. do februara otvoreno je 734.000 radnih mesta, više nego u bilo kojem tromesečju od 2006. godine. Nova radna mesta potiču potrošnju: ove godine, ekonomski rast verovatno će se kretati oko 2,5 odsto, što bi moglo biti prvi korak na putu prema samoodrživom oporavku.

Američka centralna banka, Federal Reserve (FED), mesecima je planirala novu rundu štampanja novca kao način za stimulisanje potražnje, no na sastanku 13. marta odlučeno je da do toga zasad ipak neće doći. Izgledi ekonomije, koji su u januaru bili 'skromni', evoluirali su u 'umerene'. Istog dana, berza deonica skočila je na najviši nivo od maja 2008. godine. Pomogle su dobre vesti iz maloprodaje i još jedna objava FED-a: većina velikih američkih banaka prošla je testove izdržljivosti (tzv. stress testove).

Oporavak u SAD-u i dalje je, međutim, spor. Više od dve decenije Amerikanci su živeli debelo iznad svojih mogućnosti, a sada treba da počnu sa većim izvozom i ulaganjima, navodi Economist. Jedan od mehanizama pritom bi mogla biti i promena u cenama: baš kao što niže vrednosti imovine odvlače kapital i građevinare od stanogradnje, slabiji dolar usmerava ih prema izvozu i industrijama koje konkuriraju uvozu.

Savet Pekingu

Kineska ekonomija i dalje se, umesto na domaću potrošnju, previše oslanja na ulaganja. Umesto da podstiče izgradnju autoputeva i železničkih pruga, ove bi godine trebala omogućiti pad cena nekretnina i rast plaća, kao i potrošnje u penzionom i zdravstvenom sistemu, savetuje Economist.

Za razliku od SAD-a, Evropa je daleko od oporavka. Dobra vest je u manjku loših vesti, uzimajući u obzir katastrofične prognoze koje su, manje ili više utemeljeno, donedavno vrištale s medijskih naslovnica. Zahvaljujući injekcijama Evropske središnje banke (ECB) osigurana je likvidnost banaka pa se čini da su dužnički lomovi i finansijski kolaps izbegnuti. Nemačka bi mogla da preskoči recesiju, dok ostale još uvek vrludaju u pokušajima da osiguraju ekonomski rast.

Ali sve dok se recesija u Evropi zadržava na odstojećim razinama, neće bitno naštetiti ostatku sveta. To je razlog i zašto su izgledi za mnoge rastuće ekonomije danas bolji nego što su bili pre samo dva meseca. Rast je, inače, usporen u mnogim zemljama, od Kine do Brazila jer je stroža monetarna politika smanjila domaću potrošnju. Sada, priliv kapitala raste i veliki izvoznici, osobito azijski, ponovno ubrzavaju.

Evropske zemlje moraju da prestanu fokusirati na štednju i učiniti više kako bi podstakle rast, piše Economist. ECB je kupio izvesno vreme za prezadužene države, ali za stalno rešenje evrozoni su potrebne institucije koje će uteloviti kako zajedničku odgovornost za nacionalne dugove, tako i fiskalnu disciplinu.

Razlozi za optimizam su stvarni. Ali ako političari opet zeznu, oporavak bi se mogao pretvoriti u - prašinu, zaključuje Economist.