Država mora da štedi ili sledi krah javnih finansija

Objavljeno: 22.03.2012

Vesti izvor: Kamatica

Ukoliko se ništa ne preduzme da se minus u kasi smanji, sledi nam krah javnih finansija i siguran put ka grčkom scenariju, smatraju ekonomisti.

Prilično je opasno što se u predizbornoj kampanji pojavljuju samo predlozi za smanjenje prihoda u državnoj kasi. Ovim rečima je profesor Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora” na promociji najnovijeg broja ovog biltena komentarisao najave o smanjenju poreza na opremu za bebe, kao i smanjenje opterećenja na zarade koje je predložio ministar finansija i premijer Mirko Cvetković.

– Svako ko predlaže smanjenje prihoda, po Zakonu o budžetskom sistemu, obavezan je da paralelno sa tim predloži ili meru za smanjenje rashoda ili povećanja nekih drugih prihoda – podsetio je Arsić predlagače ovih mera.

Dodao je i to da će se po osnovu smanjenog privrednog rasta pojaviti jaz u kasi od oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što srpska privreda stvori za godinu dana. Po dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom minus u kasi ne može da bude veći od 4,25 odsto BDP-a.

– Iako je fiskalni deficit oko pet odsto, a javni dug ubrzano raste, u predizbornoj kampanji predlažu se mere koje bi dodatno povećale manjak u budžetu i ubrzale državno zaduživanje. Na jednoj strani predlaže se znatno smanjenje opterećenja na rad, bez povećanja PDV-a. Najavljuje se i ukidanje kvazifiskalnih dažbina, ali bez povećanja drugih nameta – upozorio je Arsić.

Sa druge strane, kada je o uštedama reč, najavljuju se samo popularne mere kao što je smanjenje administracije, suzbijanje sive ekonomije, kao i uštede na javnim nabavkama. Iako su predlozi opravdani, njihov efekat je manji od ušteda koje su neophodne da bi minus u kasi bio u skladu sa dogovorom.

– Ukoliko se ništa ne preduzme sledi nam krah javnih finansija i siguran put ka grčkom scenariju – smatra Arsić.

Izračunao je da je trošak po osnovu smanjenja poreza na zarade i povećanja cene minimalnog rada oko četiri milijarde dinara.

Njegova računica pokazuje da bi povećanje poreza na dodatu vrednost od dva odsto moglo da uveća prihode u kasi za oko 150 miliona evra. Uz to bi bilo neophodno i smanjenje rashoda za isti iznos. Arsić je skeptičan da će do smanjenja poreza na zarade posle izbora zaista i doći, jer se to obećanje moglo čuti i u prethodnim kampanjama.

– Ukoliko bi se, kao što se najavljuje, duplirao iznos subvencija za poljoprivredu, to bi značilo da bi za pokrivanje jaza koji će po tom osnovu nastati, na primer, bilo neophodno povećanje PDV-a za jedan odsto. To je ekvivalent toj meri – objasnio je Arsić.

Prema njegovim rečima, predlagači ukidanja PDV-a na opremu za bebe iskoristili su najbolji mogući politički trenutak, kada ta mera nije mogla da se odbije, smatra on.

– Predlog nije efikasan ni sa stanovišta socijalne politike, ali ni javnih finansija. Mnogo bolja mera bila bi povećanje dečjeg dodatka za najsiromašnije slojeve stanovništva. Ovako, nemoguće je precizno utvrditi efekte tog predloga na budžet, a i koristi od toga imaće svi, pa i bogati članovi društva – smatra Arsić.

On ne razume ni razloge za povećanje minimalne cene rada naročito u trenutku kada nezaposlenost raste.

– Sa ekonomske tačke gledišta, to nema previše smisla, jer u situaciji kada tražnja za nekom robom opada, nerealno je povećavati njegovu cenu – objašnjava.

Prilično je izvesno, kaže on, da privrednog rasta ove godine neće biti. Jedan od retkih faktora koji može da doprinese rastu je „Fijat”.

– Ukoliko „Fijat” ove godine proizvede 30.000 automobila po ceni od 15.000 evra i ako trećina komponenti bude domaća to će uticati na rast bruto domaćeg proizvoda za oko 1,5 odsto – izračunao je Arsić i dodao da nije neuobičajeno da u malim zemljama mnogo toga zavisi samo od jednog preduzeća.