Velika moć banaka u senci

Objavljeno: 20.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Evropska komisija i službe za nadzor finansijskog tržišta upozoravaju na opasnosti koje svetskoj privredi priete od tzv. "banaka u senci" i traže njihovu bolju kontrolu. Ali što su to uopće "banke u senci"?

U svom najjednostavnijem obliku je poslovanje neke normalne banke vrlo lako shvatljivo: ljudima koji joj povere novac na čuvanje, ona isplaćuje relativno niske kamate. A od onih koji u njoj novac pozajmljuje banka naplaćuje znatno veće kamate. Razlika između tih kamata stvara dobit banke. Sledeći ovaj poslovni model, banke su širom sveta dobro živele - vekovima. Ali s vremenom je taj model nadograđivan i obogaćivan. Banke su počele da se bave poslovima upravljanja imovinom, trgovinom vrednosnim papirima ili finansijskim praćenjem akvizicija različitih firmi odnosno preuzimanja jedne od strane neke druge.

Dok je u Sjedinjenim Američkim Državama sve do 1999. na snazi bilo vrlo jasno razgraničenje između klasičnih poslovnih i novih investicionih banaka, u Nemačkoj takvog razlikovanja nije bilo. Tu je investiciono bankarstvo dugo vremena važilo za zanimljivije od tzv. -običnog- bankarstva, regulacija od strane nadzornih službi je bila manje stroga, a rizici su doduše bili veći, ali je zbog toga i zarada bila veća.

Bankarska želja za slobodom

Ali bankari su želeli još manje nadzora i mogućnost da uz još više rizika ostvare još veće zarade. Od 1970-ih godina su razvijani stalno novi i sve složeniji finansijski proizvodi, koji su plasirani širom sveta. Kasnije su oni bili među glavnim krivcima koji su doveli do velike finansijske krize. Odjednom je naime bilo moguće kupovati tuđe dugove, osiguravati ih, prebacivati iz jednog finansijskog depoa u drugi ili preprodavati ih. Postalo je moguće odvojiti sam kredit od rizika eventualnog nevraćanja posuđenog novca odnosno od oscilacije u kamatnim stopama, te se moglo čak trgovati samo tim rizicima. A na kraju se otišlo čak do tačke na kojoj je na finansijskom tržištu postalo moguće zaključivati opklade na vremenske prilike koje će u nekom delu sveta vladati za godinu dana.

Ono što na prvi pogled izgleda kao suludi san nekog finansijskog žonglera, imalo je međutim i sasvim racionalnu ekonomsku osnovu. Perry Mehrling, ekonomista sa njujorškog univerziteta Columbia objašnjava da se time želelo da se usavrši finansijsko tržište je se - težilo smanjenju cena pojedinih rizika i time cene pojedinog kredita-. Tako je neko vreme izgledalo da ovim novim finansijskim proizvodima banke odlično obavljaju svoju osnovnu funkciju: snabdevanje tržišta svežim novcem. Takoreći preko noći je za svaku investiciju koja bi nekome pala na pamet na tržištu bilo dovoljno novca.

Dugo vremena nije bilo primedbi

To objašnjava zbog čega dugo vremena nadzorne službe nisu imale primedbi na ove aktivnosti finansijskih institucija. A time se istovremeno može objasniti i zašto one nisu reagovale kada je postala vidljiva tendencija izmešanja ovakvih aktivnosti u nove finansijske institucije koje zvanično uopšte nisu bile banke - u tzv. "banke u senci". Za njih su pronalažena nova imena: namenska društva, conduitsi, investiciona društva ili hedge fondovi, samo su neki od najčešćih naziva.

Pritom je granica između poslovnih banaka, investicionih banaka i banaka u senci vrlo tanka. Neposredno pre izbijanja finansijske krize je čak i inače provincijalna i konzervativna nemačka banka IKB osnovala namenska društva kako bi uz njihovu pomoć mogla da učestvuje u poslovima globalne kockarnice. Jedna od prednosti osnivanja tih novih društava je bila i knjogovodstvene naravi: rizični angažmani banke nisu morali da budu proknjiženi u zvaničnom bilansu.

Bez obzira na sve razlike koje brojne banke iz senke imaju među sobom, jedno je svima zajedničko: one ne moraju da se drže po pravilu vrlo strogih propisa koji važe za normalne banke.

-Klasičan nadzor finansijskog tržišta zapravo uopšte nama uvid u poslovanje banaka u senci- naglašava Martin Faust, profesor bankarstva na Frankfurt School of Finance.

-Na ovom polju do sada nije bilo regulatornih instrumenata koji bi omogućili uvid u ukupan volumen finansijskih transakcija koji se odvijaju na tim tržištima.

Ogromne količine novca

A radi se o vrlo velikim količinama novca. Prema procenama Financial Stability Boarda (FSB), međunarodne organizacije za nadzor globalnog finansijskog sistema, u oktobru 2011. je ukupan obim poslovanja banaka u senci iznosio 60 biliona dolara, što znači 60 hiljada milijardi. To otprilike odgovara ukupnom svetskom bruto proizvodu. Prema navodima FSB-a poslovanje banaka u senci čini više od četvrtine ukupnih svetskih finansijskih transakcija.

Time je obim poslovanja banaka u senci danas veći nego na početku finansijske krize, uključujući i sve rizike po globalni finansijski sistem.

- Banke u senci špekuliraju - naglašava profesor bankarstva Martin Faust -pa naravno da postoji i rizik pogrešne procene.

Većina poslova banaka u senci su tzv. arbitražni poslovi. Kupuju se i ponovo prodaju vrednosni papiri, po pravilu uz vrlo malu zaradu.

- Kako bi usprkos tome bilo moguće ostvariti značajniju zaradu, potrebno je uložiti vrlo velike količine novca - objašnjava Martin Faust.

To znači da banke u senci posuđuju novac od drugih i to znatno veće količine no što bi to normalne banke mogle i smele. Uz korištenje tzv. poluge je moguće s relativno malim svotama vlastitoga kapitala ostvariti velike zarade. A ukoliko posao krene po zlu, to naravno znači i velike gubitke.

- Najveća opasnost pri takvim poslovima je da partner neke od tih banaka u senci padne u stečaj. To je svojevremeno bio slučaj s investicionom bankom Lehman Brothers - kaže Martin Faust.

-U tom slučaju preti opasnost od urušavanja čitave konstrukcije, nastaje tzv. domino-efekt.

Beg u banaka u senci

Od početka finansijske krize su pravila za poslovne banke u brojnim zemljama znatno pooštrena. To bi mogao da bude jedan od razloga za sve veće značenje banaka u senci, smatra poverenik EU-a za pitanja unutrašnjeg tržišta Michel Barnier. Po njegovom mišljenju zbog toga je potrebno da sadašnja pravila koja vladaju unutar Evropske unije za normalne banke, proširi i na banke u senci.

To međutim neće biti sasvim jednostavno. Banke u senci naime tu kontrolu lako mogu izbegnu:

-One djeluju širom sveta, delimične imaju svoje sedište u Londonu ili New Yorku, ili na nekim izmeštenim tržištima poput Kajmanskih ostrva ili Bahama -, upozorava Barnier. Zbog toga je uspešna reguliva moguća samo ukoliko međunarodne nadzorne službe budu ubuduće bolje sarađivale.

Na dodatni problem ukazuje šef britanske finansijske nadzorne službe FSA Adair Turner. On upozorava da je vrlo teško "u potpunosti shvatiti tako kompleksan sistem". A osim toga je za uspostavljenje jasnih pravila poslovanja potrebno najpre definisati što to "banke u senci" zasta jesu. A to je teško, jer taj sektor ne postoji "paralelno i odvojeno od normalnog bankarskog sustava", već je naprotiv s njim "duboko povezan".

27.08.2012