Rate kredita nas sve više guše

Objavljeno: 16.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Svaki 12. kredit građana Srbije, koji duguju 5,8 milijardi evra, problematičan. Prosečna obaveza za stan za četiri godine porasla za 11.000 dinara.

Najredovnije se otplaćuju stambene pozajmice, ali je do sada oko 280 porodica ostalo bez krova nad glavom, jer više nisu imale mogućnosti da otplaćuju rate, koje su svakog meseca sve "teže".

Trenutno, građani duguju bankama nešto više od 5,8 milijardi evra. I bankari su zabrinuti kako će ih naplatiti, jer im se sve više građana javlja za odlaganje obaveza ili reprogram.

- U odnosu na naše ranije očekivanje da će kurs kretati u intervalu od 105 do 110 dinara za evro, došlo je do stvaranja nepovoljnih rizika - smatra Alen Kovač, makroekonomski analitičar Erste grupe. To se pre svega odnosi na nemogućnost postizanja dogovora sa MMF, a samim tim i naglašenim fiskalnim rizicima. U narednom periodu očekujemo zadržavanje promenjivog kretanja kursa, jer nije izvesno da će rizici biti umanjeni pre izbora. U Hipo-alpe-adria banci očekuju da će kurs do kraja godine porasti do deset odsto i da neće preći 114 dinara.

Najveći problem je rast deviznog kursa koji je rate za kredite uvećao u poslednje četiri godine za više hiljada dinara, dok su u isto vreme zarade preračunate u evre obezvređene.

Tako, građanin ko je uzeo stambeni kredit u leto 2008. godine, kada je kurs bio 76 dinara, sa ratom od 309 evra odnosno 23.484 dinara, sada mora svakog meseca da izdvoji 34.299 dinara. Gotovo cela prosečna plata.

Takođe, građani sa gotovinskim zajmom od samo 47 evra, pre četiri godine su svakog meseca izdvajali 3.572 dinara, a danas 5.217 dinara.

- Ono što uvek ponavljamo je da ukoliko imaju problem sa otplatom svojih zaduženja, bilo zbog rasta iznosa rate u dinarima i smanjenja realnih primanja usled promene kursa, gubitka posla nekog člana porodice ili iz nekog drugog razloga, klijenti treba odmah da kontaktiraju svog ličnog bankara i zajedno sa njim nađu rešenje - kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.

Korisnici stambenog kredita nemaju mnogo izlaza, jer ne mogu svoje obaveze da prebace u dinare, ali oni koji su uzeli kratkoročne pozajmice mogu da ih refinansiraju u dinarima, i da produže rok otplate.

Kamate su im, međutim, gotovo duplo veće, nego one po kojima su otplaćivali iste kredite vezane za evro. Kreću se od 20 do 27 odsto godišnje.

Ukoliko neko nema novca da otplaćuju keš kredit sa ratom od 135 evra, a ostalo mu je 2.000 evra da vrati, može ovaj dug da pretvori u dinarski i da produži rok otplate. Kamata će, međutim, biti 23 odsto godišnje, a rata 4.470 dinara.

Za 60 meseci banci će vratiti 311.000 dinara ili 50 odsto više nego što se zadužio. Tada rata ne zavisi od kretanja kursa i svakog meseca je ista.

Ako bi neko hteo isti kredit, ipak u evrima, morao bi da položi učešće ili depozit od 30 odsto i da plati gotovo istu kamatu, kao i na dinarsku pozajmicu - od 19 do 27 odsto godišnje. Banke praktično ne žele više da odobravaju devizne zajmove.