Da li je svetska ekonomija na putu oporavka?

Objavljeno: 16.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Economist

Economist analizira trendove u globalnoj ekonomiji i zaključuje da postoje realni razlozi za optimizam. Američka ekonomija raste, Grčka je 'spašena', a evropska recesija ipak je blaža negošto je prognozirano. Ipak, ako politčari opet posegnu za pogrešnim rešenjima, sve bi opet da ode u krivom smeru.

Pojavljuju se uzbudljivi znakovi dobrih vesti u svetskoj ekonomiji. U Americi firme zapošljavaju, a kupci troše sve više. Recesija u evrozoni pokazuje se blažom nego se očekivalo. Restrukturiranje grčkog duga, prvo spašavanje (default) neke razvijene ekonomije u zadnjih 60 godina, prošlo je ipak na kraju bez većih trzavica, piše Economist.

Ohrabrena znakovima oporavka i činjenicom da je katastrofa izbegnuta (posebno u Evropi), financijska tržišta postojano rastu. MSCI globalni index deonica porastao je gotovo 9% od početka godine i 20% od najnižih nivoa u oktobru 2011.

Nako toliko sumornih meseci, logično je da svetski 'životinjski' instikt počinje opet da oživljava. Ipak, postoje dobri razlozi za oprez pri takvom optimizmu. Globalni rast, kojg usporavaju ohlađene ekonomije u razvoju i recesija u Evropi, još uvek će verovatno biti sporiji nego u 2011.

A još postoje i veliki rizici. Previše često od krize u 2008. su nade investitora za snažnim i trajnim rastom bile prekidane – bilo zbog loše sreće (rastuće cene nafte), loše politike (previše brzopletih rezova u budžetu) ili zbog bolnih otrežnjenja da su oporavci nakon rasta imovine generalno slabi i krhki. Ako se tenzije s Iranom oko nuklearnog programa zaoštre, na primer, šok zbog snabdevanja naftom još jednom bi mogao da izazove rasulo.

Manje sivo, ali ne previše veselo

Američka ekonomija će verojatno u ovoj godini rasti oko 2,5 odsto, što je nivo koji neće brzo dovesti do smanjenja nezaposlenosti, ali će biti bolje nego 2011. i, što je još važnije, moglo bi da označi prvi korak prema samoodrživom oporavku.

Evropa, sasvim suprotno, ostaje daleko od oporavka. Dobra je vest da su stvari sada značajno manje loše nego su mogle biti. Zahvaljajući snažnom ulijivanju likgvidnosti od strane ECB-a, i finansijski kolaps i kreditni slom su izbegnuti. Rezultat je blaga recesija, koju bi Nemačka mogla da izbegne. Za druge, međutim, još nije jasno odakle bi rast mogao doći. Većina evropskih zemalja, posebno one na perifieriji evrozone, uvode mere štednje kako bi smanjile deficite. Strukturalne reforme koje sprovode kako bi podstakle rast trebaju vremena da bi dale rezultate.

Ipak, sve dok je evropska recesija blaga, imaće ograničene štetne učinke na ostatak sveta. A to je važan razlog zašto su izgledi za mnoge ekonomije u razvoju ipak bolji nego što su bili pre nekoliko meseci. Rast je usporen u mnogim ekonomijama u razvoju, do Kine do Brazila, jer je čvršća monetarna politika zakočila domaću potrošnju. Ali kolaps u Evropi značio bi puno snažnije usporavanje tih zemalja jer bi izvoz usporio, kao i dotok stranog kapitala. Sada, kada je katastrofa evrozone izbegnuta, kapital se ponovo sliva u zemlje u razvoju, a izvozno orijentisane ekonomije (posebno u Aziji) počinju opet da ubrzavaju rast.

Kina je ipak izuzetak: njene poslednje trgovinske brojke su iznenađujuće loše. Ali čak i uz to, izgledi za ostatak godine bolji su nego što poslednje vesti sugerišu (poput procene JP Morgana da Kina ulazi u recesiju). I to stoga što dobrodošli pad inflacije ostavlja prostor kineskoj vladi da olabavi monetarnu i fiskalnu politiku, čak i ako će morati da obuzdati špekulacije imovinom. Vlada neće dozvoliti preveliko usporavanje zbog promena u vodjstvu ove godine, koje zahteva zadržavanje socijalne stabilnosti.

Kada se sve zbroji, temelji za umeren optimizam su solidni. No, puno više treba da se učini da bi se osigurao dugotrajniji oporavak.

Čeka se Evropa

Evropske zemlje trebalo bi da prestanu da se tako snažno fokusiraju na štednju i, umesto toga, više da se potrude oko generisanja rasta. Injekcije likvidnosti ECB-a kupile su vreme za zadužene vlade, ali za trajno 'olakšanje' evrozona treba da izgradi institucije koje omogućavaju zajedničku odgovornost za dugove vlada, kombinirano s fiskalnom disciplinom.

Prioritet SAD-a treba da bude stvaranje srednjeročnog plana, koji će omogućiti smanjenje budžetskog deficita bez ugrožavanja oporavka. Nažalost, nema šanse da se to učini pre predsedničkih izbora u novembru. Kineska ekonomija ostaje ipak previše oslonjena na investicije, a ne na domaću potrošnju. Umesto podrške ulaganjima u putnu infrastrukturu i željeznice, podsticaji bi ove godine trebalo da budu usmereni na jeftiniju kupovinu stanova i kuća i povećanje plaća, kao i na penzije i zdravstvo.

Razlozi za optimizam su stvarni. Ali ako donosioci politika opet pogreše, oporavak bi mogao da propadne, zaključuje Economist.