Islandska politika pred sudom

Objavljeno: 15.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Na Islandu danas se završava jedan istorijski proces. Bivši šef vlade Geir Haarde morao je zbog financijske krize da odgovara pred sudom. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju u celom svetu.

Pre četiri godine je svet Geira Haardea još bio potpuno u redu. Bio je kao premijer omiljen među svojim sunarodnjacima, a Island je s optimizmom gledao u budućnost. A onda je ova država upala u vrtlog svetske financijske krize. Idila se nesretno završila. U jesen 2008. godine neke od najvažnijih banaka u zemlji su bankrotirale, a mnogi od 320.000 Islanđana su izgubili svoju ušteđevinu.

Njihov se bes usmerio pre svih u pravcu Haardea kojem prebacuju da je u borbi s krizom teško zakazao. Skoro preko noći se ovaj diplomirani ekonomista našao pred ruševinama vlastite političke karijere. Nakon brojnih demonstracija u januaru 2009. godine, podnio je ostavku na mesto premijera.

Međutim ovog 60-godišnjeg bivšeg šefa konzervativne Stranke nezavisnosti možda čeka još i nešto gore. Nakon dugotrajnih priprema, 5. marta ove godine je pred Nacionalnim posebnim sudom Landsdsdomurom u Reykkjaviku započeo proces zbog njegove uloge u financijskoj krizi. Ukoliko bude proglašen krivim, preti mu novčana kazna ili čak dvogodišnja zatvorska kazna. Danas se okončava proces, ali kad će biti izrečena sama presuda, ostaje još otvoreno. Mnogi koji prate ovo suđenje, pitaju se je li optužnica uopše pravno utemeljena.

Stručnjak za Island u "Istraživačkoj grupi za severnu Evropu" sa Univerziteta Humboldt Christian Rebhan sumnja u to. Postoji dosta široko manevarsko područje u regulaciji ustavnih i zakonskih akata. Radilo se o političkoj odluci, a ne pravnoj.

Haarde odbija optužbe argumentom da tada niko nije mogao pretpostaviti o kakvim se razmerima krize radi. Oseća se da je doveden u ulogu žrtvenog jarca.

- Budući da je proces instrumentalizovan stranački i politički, Haardeu je bilo jednostavno da se prikaže kao žrtveni jarac - ocjenjuje Rebhan.

Stranačko-politička igra?

Rebhan upućuje na unutrašnje - političko stanje uoči početka suđenja. Na početku su na meti istražne komisije bila još tri ministra. Nakon jednog glasanja u parlamentu ipak nisu morali da odgovaraju. I zbog toga Haarde predbacuje levoj parlamentarnoj većini da izvodi političku predstavu. Prema njegovom mišljenju, trebali su isto tako da budu optuženi i odgovorni socijalnodemokratski ministri, koji su bili u njegovoj vladajućoj koaliciji. Činjenica je da je u vreme Haardeovog mandata vladala fatalna mešavina rupa u zakonu. Nepažnja nadzornih tela kao i mešanje politike i financijskih poslova pretvorilo je Island u igralište za financijske špekulante.

Bez obzira na to kakvu je ulogu tu imao bivši premijer, ovaj je proces već postao istorija. Jer Haarde nije samo prvi visoki političar na svetu koji je zbog financijske krize završio pred sudom, nego je njegov slučaj prvi o kojem odlučuje još 1905. godine ustanovljen Posebni sud. Island je jedna od retkih zemalja u kojima se političarima može suditi zbog neispunjavanja njihovih obaveza.

Ne može biti uzor drugim zemljama

U svetu se sad na ovu temu pišu feljtoni i žustro raspravlja na forumima. Oni koji smatraju da treba posebno da odgovaraju za velike političke greške, islandski proces smatra dobrim primerom. Profesor Christian Tomuschat, nemački stručnak za međunarodno pravo na Univerzitetu Humboldt u Berlinu, s time se ne slaže. Po njemu je samo po sebi razumljivo da najviši političari moraju odgovarati za pogrešne političke odluke.

- Ali da se to čini u obliku kaznenog postupka to je novo i možda ne mora služiti obavezno kao uzor. Jer, na kraju krajeva, odgovornost za odluke u jednoj demokratskoj državi ne snosi jedna jedina osoba, već je celokupni vladajući sastav taj koji mora da odgovara za svoje dalekosežne odluke –izjavio je Christian Tomuschat .

U skladu s tim, takvim procesima po Tomuschatu nije mesto u jednom demokratskom sastavu. A i ne bi bili izvodljivi.

- Na kraju krajeva, nijedan političar ne želi sve vreme jednom nogom da stoji u zatvoru- dodao je.

Osim toga, loša se politika u demokraciji kažnjava najkasnije na sedećim izborima. Tomuschat ipak priznaje da ovaj proces bar u jednom aspektu može imati pozitivan učinak. Kao podsetnik na odgovorno političko delovanje.

- Može delovati kao znak da se intenzivnije razmišlja o odgovornosti političara. Tako da se političke odluke ne donose samo imajući u vidu sledeće izbore- izjavio je Tomuschat .

Većina protiv procesa

Za Geira Haardea neće biti sledećih izbora. Samo presuda Posebnog suda. Pri tome bi vreme moglo da bude na njegovoj strani. Jer otkako se Island zahvaljujući milijonskim kreditima skandinavskih zemalja i MMF-a nalazi na putu oporavka, smirio se i bes građana na Haardea. U anketama sprovedenim početkom 2012. većina se Islanđana izjasnila protiv procesa. Možda će zbog toga i sudija biti blaži u svojoj odluci.

27.08.2012