Dinar slabi zbog slabog izvoza?

Objavljeno: 14.03.2012

Vesti izvor: Kamatica

Januarski rezultati spoljnotrgovinske razmene upozoravaju na to da srpskom izvozu u najmanju ruku na cvetaju ruže jer, iako je porastao 1,9 posto računato u evrima, zabrinjava to što je uvoz porastao mnogo više – to jest 5,4 posto.

Na taj način, umesto da se spoljnotrgovinski deficit smanjuje, on se povećava te su direktno ugrožene sve ekonomske projekcije za ovu godinu, i to od stabilnosti dinara, rasta BDP-a pa do razvoja, otvaranja radnih mesta...

Za deset godina u spoljnotrgovinskoj razmeni izgubili smo 77 milijardi dolara i posrtanje se nastavlja.

Prošle godine, tačno u ovo vreme, premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je cilj Srbije da dugoročno ostvari stope rasta izvoza od deset posto i da u 2020. godini kroz godišnji privredni rast od blizu šest posto duplira sadašnji nivo bruto domaćeg proizvoda.

Sve u svemu, ovi ciljevi će teško biti dostižni. Barem za sada.

Nije samo premijer taj koji kaže da je izvoz naša slamka spasa već to govore i MMF, Privredna komora Srbije, ekonomisti, strani investitori... Elem, deficit u trgovinskoj razmeni srpske privrede sa svetom bio je u januaru 476,3 miliona evra i veći je 9,8 posto nego u janauru 2011. godine.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije u januaru je iznosila 1,58 milijardu evra, što je 4,2 posto više nego u istom mesecu prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Izvoz je povećan 1,9 posto i iznosio je 552,3 miliona evra, dok je uvoz bio vredan 1,02 milijardu evra, što je povećanje od 5,4 posto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 53,7 odsto i 55,5 odsto je manja nego u istom periodu prethodne godine.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Nemačka, Italija i Rumunija, a u uvozu Ruska Federacija, Nemačka i Kina.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a više od polovine razmene bilo sa zemljama članicama Evropske unije. Zemlje CEFTA regiona su drugi po važnosti spoljnotrgovnski partner Srbije, gde je suficit u razmeni bio 54 miliona dolara, uglavnom zahvaljujući izvozu poljoprivrednih proizvoda, gvožđa i čelika. Iz tog regiona najviše se uvozio kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, električna energija, kao i povrće i voće. U ukupnom izvozu je najveća zarada bila od prodaje kukuruza, dok je prirodni gas prvi na listi uvozne robe.

Na kraju, treba podsetiti i na januarsku analizu Svetske banke, u kojoj je jasno konstatovano da, kada prođe kriza, Srbija mora da dvostruko uveća izvoz i poveća produktivnost da bi našla održiv put rasta.

- Kada kriza prođe, veliko je pitanje kako Srbija može pronaći održiv put rasta. Najbolja šansa je članstvo u Evropskoj uniji i pristup inostranim tržištima - piše u najnovijoj analizi Svetske banke „Ekonomski memorandum za Srbiju – put ka napretku“.

U dolarima još lošije

Kada se naš izvoz i uvoz računaju u dolarima, onda je situacija još lošija jer nam je onda izvoz u padu. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru je iznosila 2,04 milijarde dolara, što predstavlja porast od 0,6 posto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je juče Republičkci zavod za statistiku.

Izvezeno je robe za 713,3 miliona dolara, što čini smanjenje od 1,5 odsto u odnosu na prošlogodišnji januar, a uvezeno za 1,33 milijardu dolara, što je 1,8 posto više. Deficit je iznosi 614 miliona dolara, što je povećanje od 5,8 posto, a pokrivenost uvoza izvozom iznosi 53,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom mesecu lane.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (38,9 odsto), sledi Beogradski region (21,1 odsto), region Šumadije i zapadne Srbije (19,9 odsto), region južne i istočne Srbije (18,1 odsto). U uvozu je najveće učešće imao Beogradski region (44,6 odsto), zatim region Vojvodine (31,2 odsto), region Šumadije i zapadne Srbije (11,6 odsto), region južne i istočne Srbije (8,9 odsto).