Odahnuli zbog Grčke, Španija donosi glavobolje

Objavljeno: 14.03.2012

Vesti izvor: Kamatica

Ministri finansija evrozone malo su odahnuli jer se čini da je za sada akutna opasnost za Grčku otklonjena, ali druga rastrošna "grešnica" im zadaje glavobolje. Španija ne ispunjava zadate ciljeve štednje.

Grčka će dobiti drugi paket pomoći. Preduslovi za to su ispunjeni, izjavio je šef evro-skupine Jean-Claude Juncker na sastanku ministara evrozone u Briselu u ponedeljak naveče (12.3.). Konačna odluka će doduše pasti tek u sredu, jer u nekim zemljama članicama ona mora da prođe kroz parlament. Jedan od (važnih) preduslova za novi paket pomoći Atini bio je dogovor o opraštanju dugova privatnih ulagača, a on očito premašuje sva očekivanja: Grčka bi do 2020. trebala svoje dugove svesti na 117 odsto domaćeg bruto proizvoda. Ranije se govorilo o 120,5 odsto.

Do sada je 96 odsto poverilaca pristalo je da učestvuje u rezanju duga Grčke, saopštio je grčki ministar finansija Evangelos Venizelos. On je optimističan i očekuje da će na taj korak uskoro pristati i ostalih četiri odsto.

Španija nije ispunila ciljeve

Trebaće, međutim, još dugo da Grčka ponovno stane na svoje noge. Ali tek što je jedan problem malo nestao iza brda, izvirio je novi - Španija. Prošle godine ona je zabelržila veliki deficit od 8,5 odsto domaćeg bruto proizvoda. Za ovu godinu je Komisija Madridu postavila granicu od 4,4 odsto. Madrid, međutim, očekuje deficit u visini od 5,8 odsto. Ali, ni Komisija niti ostale članice ne nameravaju da će se time zadovoljiti. Oni očekuju da Španska vlada smanji najavljeni deficit za još najmanje 0,5 odsto, rekao je EU-ov poverenik za monetarnu politiku Olli Rehn.

Hoće li se fiskalni paket ponovo razvezati?

Zahtev je stigao neočekivano, no on iskazuje svojevrsnu blagost i - milost. Nemački ministar finansija Wolfgang Schäuble na početku je sastanka ukazao da je ta blagost u slučaju Španije opravdana jer ona "sasvim sigurno" neće postati nova Grčka. Osim toga, već je napravila velike pomake, rekao je.

Njegova austrijska kolegica Maria Fekter drukčijeg je mišljenja. Ona je upozorila da nije dobro već sada ublažavati nova pravila fiskalnog paketa. Španija, smatra ona, barem do 2013. godine ne bi trebala da računa s "popustom".

Upravo pri prvim kontrolama treba biti strog kako bi svi znali da se misli ozbiljno. I da se svi imaju držati toga.

Španska vlada se na sastanku evro-grupe na kraju morala obvezati da će do 2013. godine spustiti svoj deficit ipod dozvoljene granice od tri odsto BDP-a.

Još uvek nije rešeno koliki će biti evropski fondovi za spašavanje - dosadašnji EFSF i trajni ESM. Mnogi ih u Briselu u žargonu zovu "protivpožarni zidovi". Ta slika implicira da plamen dužničke krize ne bi smeo da zahvati i druge slabe zemlje kao što je Španija. ESM bi trebalo da bude "zapakovan" na leto i da zamenio EFSF.

Irski ministar finansija Michael Noonan čija zemlja takođe učestvuje u programu pomoći naravno, volieo bi da je više novca "u rezervi". On vidi dve mogućnosti: ili da se EFSF poveća ili da EFSF i ESM nastave paralelno da postoje.

- Nama je jako važna stabilnost. Bojimo se stalno da će nas zahvatiti požari i protivpožarni zidovi će nam u budućnosti biti vrlo važni - rekao je Noonan.

Istog mišljenja je i čitav niz zemalja, kao i institucije EU-a i MMF. Ali Nemci se i dalje protive povećanju fondova za spašavanje, što ne čudi s obzirom da su oni u njih do sada uplatili najviše novca.

Wolfgang Schäuble se još jednom u Briselu založio za uvođenje poreza na finansijske transakcije. On bi ih najradije video u čitavoj evropskoj uniji. Ali ako to nije moguće, rekao je, treba početi razmišljati o alternativama. I verovatno će trebati da se počne jer se takvom porezu ne protive samo članice EU-a, a koje nisu u monetarnoj uniji poput Velike Britanije i Švedske, nego i neke u njoj poput Luksemburga i Irske.

Sve aktualnije postaje pitanje naslednika Jean-Claudea Junckera. Predsednik evro-grupe iz Luksemburga namerava da se nakon isteka njegovog mandata u junu povuče. Schäuble smatra da bi i Junckerov nasljednik trebao dolaziti iz jedne zemlje koja ima najbolju ocjenu rejtinških agencija, trostruko A. To su, pored Luksemburga, Nemačka, Finska i Holandija.

Holandski šef finansija Kees de Jager je već na jučerašnjem sastanku dao na znanje da nije zainteresovan za taj posao, Nemci bi trebalo da se drže podalje od njega da ne bi nastao utisak nemačke premoći, pa sve govori u prilog finskog ministra Jyrkija Katainena. Postoji međutim samo jedan problem: i EU-ov poverenik za monetarna pitanja je takođe Finac.

27.08.2012