Uskoro veći porezi, ali ne i plate

Objavljeno: 12.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Vlada Srbije priprema brzopotezne mere štednje da bi smanjila manjak u kasi. Najavljuju se posebne uredbe, jer su postojeći izdaci pokriveni zakonima. Ubrzano se pripremaju mere koje će doprineti da se bar delimično smanje troškovi države i tako donekle popravi manjak u budžetskoj kasi.

Postojeći rashodi iz državne kase -pokriveni“ su u više od 90 odsto slučajeva zakonima, a njih je trenutno nemoguće izmeniti - predizborni sat uveliko već otkucava.

Ozbiljnija štednja u državi mora sačekati novu vladu i najavljenu poresku reformu. Zasada, isplate iz budžeta idu prema utvrđenom planu, pa će čak i u aprilu za četiri odsto biti povećane plate zaposlenih u javnim preduzećima i javnom sektoru, kao i penzije na osnovu usklađivanja. Ali, kako je reč samo o praćenju troškova života, realno ove zarade neće rasti.

O porastu plata zaposlenih u privatnom sektoru ne treba ni razmišljati, jer poslodavci zbog krize najavljuju ne samo stezanje kaiša, već i otpuštanja. Kako će u ovoj sveobuhvatnoj štednji proći penzioneri, tek će da se vidi, ali zahtevi međunarodnih finansijskih institucija su jasni - penzijski sistem u Srbiji valja reformisati.

Ekonomisti su, inače, saglasni da je neophodno da i Srbija učini ono što su započele države u regionu, pa i EU, kako bi smanjili sve veći javni dug. Pre svega, računa se da je veoma važno da već od Nove godine potrošači u Srbiji plaćaju veći porez na dodatu vrednost. Za koliko je potrebno porez povećati, ekonomisti nisu jedinstveni. Neki kažu da je dovoljno da to bude za svega dva odsto.

Oni navode da bi se, u tom slučaju, jednokratno povećala inflacija između 1,5 i dva odsto, ali bi prihodi države porasli za čak dva odsto BDP, odnosno za oko 600 miliona evra.

Ako se porez na dodatu vrednost poveća za četiri odsto, čime bi opet imali manji namet od Hrvata, koji od ovog meseca primenjuju stopu opštu poreza od 25 odsto, u potpunosti bismo pokrili budžetski deficit, odnosno država bi povećala svoje prihode za više od 1,2 milijarde evra.

Uz to, izvesno je da će nam sa novom Vladom stići i nastavak reforme penzijskog sistema. Jer je, kako nas to već duže vreme upozorava i MMF, -sadašnji penzijski sistem neodrživ“.

- Na penzije u Srbiji iz budžeta odlazi 13 odsto bruto društvenog proizvoda. To je mnogo više od evropskih zemalja gde se, osim u Italiji i Ukrajini, u proseku izdvaja 5,9 odsto BDP-a. Neodrživo je da jedan zaposleni radi za jednog penzionera - podseća predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik.

Ako buduća vlada Srbije ubrzo po konstituisanju donese konkretne srednjoročne mere može, po rečima Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, ne samo da spreči da dug „eksplodira“, već i da smanji javne rashode sa 44 na 40 odsto u naredne četiri godine.

Srbiji kao mač iznad glave stoji opasnost od povećanja javnog duga.

- Analize pokazuju da će na kraju godine javni dug biti najverovatnije oko 51 odsto BDP i da će nastaviti da raste. Rast javnog duga je neizbežan usled niskog BDP-a i planiranog fiskalnog deficita. Postoji opasnost da se na kraju 2015. javni dug poveća na zabrinjavajućih 60 odsto. Neophodno da se već sa rebalansom budžeta za 2012. donesu mere koje će zaustaviti njegov rast i u srednjem roku vratiti ga ispod zakonske granice od 45 odsto BDP-a - tvrdi Pavle Petrović.