Evrozona na pragu nove recesije?

Objavljeno: 07.03.2012

Vesti izvor: Kamatica

Godišnji rast evrozone u 2011. bio je tek 0,7 odsto. Evropska komisija počela je s dubinskim snimanjem 12 zemalja s “velikim makroekonomskim neravnotežama“

Ekonomija evrozone beleži pad u zadnjem kvartalu 2011. od 0,3 odsto u odnosu na ranije tromesečje, objavio je Evrostat. Godišnji rast evrozone u 2011. smanjen je na 0,7 odsto.

Pad je ipak nešto manji nego što su finansijska tržišta očekivala, ali analitičari upozoravaju da je još uvek prisutan snažan rizik od daljeg potonuća u prvom kvartalu ove godine, što bi značilo i tehnički ulazak evrozone u recesiju.

MMF ocenjuje da će, i uz pretpostavku da nijedna zemlja ne napusti evro, evrozona potonuti 0,5 odsto u ovoj godini, a tek u 2013. skromno rasti.

Nemački BDP pao je u četvrtom kvartalu 2011. godine 0,2 odsto, dok je druga najveća evropska ekonomija Francuska rasla skromnih 0,2 odsto.

I Holandija je potonula, i to 0,7 odsto, ali je vidljiv jaz između severa i juga jer su Italija (-0,7%), Portugal (-1,3%) i Grčka (-7%) imale puno lošije rezultate od Austrije (-0,1%), Belgije (-0,2%) ili Finske (bez pomaka).

Zbog dobrih rezultata Nemačke evrozona nije beležila negativnu stopu od drugog kvartala 2009. godine.

Evropska komisija upozorila je u izveštaju od 14. februara da je 12 zemalja EU ugroženo novom ekonomskom krizom. One su u problemima zbog svog javnog duga i nedovoljne konkurentnosti.

Kao zemlje kojima je potrebno dalje “dubinsko“ preispitivanje makroekonomske politike navedene su: Belgija, Bugarska, Kipar, Danska, Finska, Francuska, Italija, Mađarska, Slovenija, Španija, Švedska i Velika Britanija.

Izveštaj EK, koji se zasniva na 10 pokazatelja, među kojima su i nekretnine, privatni zajmovi, javni deficit i rezultati na planu izvoza, kao “hitne slučajeve” izdvojio je Italiju, Španiju, Mađarsku i Kipar.

Za EK velik problem leži i u neravnoteži tekućih računa platnih bilansa članica Unije. U zemljama koje su ušle u recesiju s visokim deficitom tekućeg računa platnog bilansa potražnja u privatnom sektoru se smanjila, što je uzrokovalo i niže stope uvoza.

U isto vreme ekonomije koje su dočekale krizu u suprotnoj situaciji, visokog suficita tekućeg platnog bilansa, pokazale su se izdržljivijima, ali se njihov suficit smanjio.

Prema najvažnijem indikatoru ravnoteže tekućeg računa platnog bilansa - trogodišnjem proseku bilansa kao udela u BDP-u - deficiti i dalje prelaze prag od 4 odsto u Španiji Poljskoj, Malti, Kipru, Bugarskoj i Slovačkoj, premda su ranije imali tendenciju pada.

S druge strane suficiti bilanci Švedske i Luksemburga prelaze prag od 6 odsto BDP-a, Nemačka i Holandija su odmah ispod.

Ključno je pitanje prema EK hoće li neravnoteže na tekućem računu ostati umerene ili će se povećati nakon što se tržišta oporave.

U prošlosti je u nekim zemljama-članicama došlo do neravnoteže zbog preteranog rasta potražnje izazvanog previše optimističnim očekivanjima rasta prihoda. Ove izmenjene prognoze ustvari odražavaju nove procene, a ne očekivani pad proizvodnje, pa bi mogle da se pokažu održivim.