Šta muči Evropu?

Objavljeno: 05.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Poslovni dnevnik

Ovde se stopa nezaposlenosti vinula iznad 13 odsto, pa je stanje zaista grozno. Situacija je još i gora u Grčkoj, Irskoj, a navodno i Španiji, dok se čini da Evropa u celini ponire u još jednu recesiju. Zašto je Evropa postala bolesnik svetske privrede?

Svi znamo odgovor na to pitanje. Nažalost, veći deo onoga što znamo nije istina, a naš ekonomski diskurs iskrivljen je i prepun je lažnih priča o evropskim nevoljama. Čim pročitate neki komentar o Evropi ili često i navodno činjenično novinatrski izveštaj verovatno se susrećete s jednom od dve priče koje ja nazivam republičkom pričom i nemačkom pričom. Ni jedna ne odgovara činjeničnom stanju. Republička priča kao jedna od centralniih tema kampanje Mitta Romneyja, jeste da je Evropa u nevolji jer je previše pomagala siromašnima i nesrećenima, pa sada gledamo smrtni hropac države blagostanja.

Ova je priča večna miljenica političke desnice. Još 1991., kada je Švedska patila usled bankarske krize potaknute deregulacijom, Cato Institute objavio je trijumfalni izveštaj o tome kako je ovo dokaz neuspešnosti modela države blagostanja. Jesam li spomenuo da je Švedska, i dalje vrlo velikodušna zemlja blagostanja, najsjajnija zvezda na privrednom nebu s privrednim rastom bržim od bilo koje druge bogate države? Ali da obavimo ovo na sistematizovan način. Sagledajmo 15 evropskih država koje koriste evro (bez Malte i Cipra) i poređmo ih po postotku bruto domaćeg proizvoda koji se pre krize trošio na socijalne programe. Ističu li se prezadužene zemlje (Grčka, Irska, Portugal, Španija i Italija) po neobično velikoj potrošnji na projekte vezane uz državu blagostanja? Ne, ne ističu se. Samo je Italija u prvih pet, ali čak je i njena potrošnja niža od nemačke. Dakle, preterana potrošnja na programe države blagostanja nije uzrok svih problema. Sledeći na redu je nemački izveštaj, a radi se o fiskalnoj neodgovornosti. Ona je primenljiva na Grčku, ali ne i na ostale. Italija je imala visok deficit i godinama pre krize, ali tek neznatno veći od nemačkog. Portugalski deficit bio je značajno manji, a Španija i Irska čak su ostvarivale višak.

Oh, da, čak i neke države koje ne koriste evro imaju velike deficite i dugovanja, a nije ih zahvatila kriza. Britanija i Sjedinjene Američke Države mogu se dugoročno zaduživati po kamatnoj stopi od oko 2 odsto, Japan, koji je u puno većim dugovima od bilo koje evropske zemlje, plaća bednih jedan odsto. Drugim rečima, helenizacija našeg ekonomskog diskursa, dok smo svi na samo godinu ili dve deficitarne udaljenosti od toga da postanemo nova Grčka, potpuno je neutemeljena. Dakle, što to muči Evropu?

Istina je da je priča uglavnom monetarna.

Uvođenjem jedinstvene valute bez institucija koje bi osigurale njeno uspešno funkcioniranje Evropa je ponovno oživela sve mane zlatnog standarda, mane koje su odigrale ključnu ulogu u pokretanju i dugovečnosti Velike depresije. Stvaranje evra u investitore je ulilo lažan osećaj sigurnosti zbog čega je došlo do golemog, neodrživog priliva kapitala u države evropske periferije. Kao posledica tog priliva, porasle su cene i troškovi, proizvodnja je postala nekonkurentna, a države koje su nekako održavale trgovanje 1999. su počele umesto toga da beleže veliki trgovinski deficit. A onda je pesma prestala. Da su države sa evropske periferije i dalje imale vlastite valute verovatno bi upotrebile devalvaciju i tako brzo vratile konkurentnost.

Ali nemaju, što znači da ih čeka dugo razdoblje masovne nezaposlenosti i razorne deflacije. Njihova dužnička kriza u velikoj je meri nusproizvod ove tužne perspektive jer privreda u depresiji vodi do proračunskog deficita, a deflacija samo povećava dužničko opterećenje. Najpogođenije zemlje primorane su da biraju - ili će patiti u stisku deflacije ili preduzeti drastični korak i ostaviti se evra, što ne bi bilo politički korisno sve dok se ne iskušaju i ne propadnu druge mogućnosti (čemu se Grčka, čini se, približava). Nemačka bi mogla pomoći odustajanjem od mera štednje i prihvaćanjem više inflacije, ali neće to uraditi. Za ostatak sveta, međutim, od važnosti je da se Evropa dovede u red jer se lažne priče o Evropi počinju da se koriste da bi se progurale mere koje su okrutne, razorne ili i jedno i drugo.

27.08.2012