Svaki 11 građanin nema novca da vrati kredit

Objavljeno: 03.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Večernje novosti

U Srbiji više od 90.400 građana ili svaki 11. dužnik nema novca da otplaćuje kredite. Pre svega zbog gubitka posla, neredovnih plata i sve većeg deviznog kursa.

Iako i sami bankari očekuju da se taj broj povećava tokom godine, za svako kašnjenje u izmirenju rata zaračunavaju „debele“ kamate, koje se u zavisnosti od usluge kreću od 34 do čak 80 odsto. Tako se postojeći dug uvećava i još više otežava otplata.

Tako, prema podacima NBS, koje su dostavile same banke, penali za kašnjenje u izmirivanju mesečnih obaveza samo kreditnih kartica u proseku iznose 42,67 odsto, sedam banaka je naplaćivalo i 60 odsto, a jedna - 80 odsto. Slična je situacija i sa dozvoljenim minusom. Za svako kašnjenje po tekućem računu, bankari obračunavaju od 46 do 78 odsto godišnje.

Građani najteže otplaćuju kreditne kartice. Kašnjenje je dostiglo 9,4 odsto početkom godine, odnosno 72.945 kartica je u docnji. U crvenom minusu je 259.520 tekućih računa odnosno 8,2 odsto vlasnika.

Najmanji penali su za one koji kasne sa otplatom kredita, i za njih banke primenjuju zakonsku zateznu kamatu koja se svakog meseca objavljuje u Službenom glasniku, a obračunava se tako što se na fiksni iznos od 0,5 odsto doda mesečni rast cena. Ali, zato su papreni penali za sve druge usluge.

- Građani padaju u dugove, odnosno ne mogu redovno da otplaćuju rate, jer, pre svega, ostaju bez posla, ili su im zarade umanjene i neredovne. Banke im izlaze u susret tako što omogućavaju refinansiranje ili reprogram, a dok do toga ne dođe u obaveze ulaze i zatezne kamate. Trend kašnjenja u otplati kredita će se samo povećavati zbog nezaposlenosti, a sve će zavisiti od privrede. Ukoliko kompanije ne budu vraćale kredite, to će se prelivati na plate odnosno na građane, koji će takođe kasniti sa obavezama - kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Zatezna kamata na kreditne kartice i dozvoljeni minus se iskazuje godišnje, a zaračunava se po svakom danu kašnjenja.

Bankarski službenici ili agencije koje rade za njih, već posle tri dana kašnjenja pozivaju korisnika i obaveštavaju ga da je ušao u docnju. Pojedine, tolerišu da se rata izmiri tokom meseca, a ukoliko se probije taj rok, i kašnjenje potraje više od dva meseca aktivira se instrument obezbeđenja odnosno menica.