Od danas zahtevi za restituciju

Objavljeno: 01.03.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik, Press, B92

Za građane Srbije počeo je dvogodišnji rok kada moraju da sakupe dokumentaciju i predaju zahtev za restituciju odnosno vraćanje oduzete imovine ili obeštećenje.

Oni koji eventualno još i ne znaju da li imaju nasledstvo koje podleže restituciji treba da to što pre da otkriju, jer ako to ne učine do 1. marta 2014. godine, gube pravo na povraćaj imovine.

Inače, u Srbiji se očekuje oko 150.000 zahteva za restituciju, a imovina će biti vraćana u naturalnom obliku gde je to moguće ili isplaćena u obveznicama države Srbije, kao i u novcu za isplatu akontacije obštećenja.

Predviđeno je vraćanje oduzetih nepokretnosti, odnosno građevinskog zemljišta, kao i poljoprivrednog zemljišta, šuma, šumskog zemljišta, stambenih i poslovnih zgrade, stanova, kao i pokretnih stvari i preduzeća. Po dosadašnjoj evidenciji, potražuje se 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Mile Antić iz Mreže za restituciju savetuje građanima da prvo provere da li imaju pravo na potraživanje oduzete imovine, kako im se ne bi desilo da na kraju ostanu bez nečeg što im po zakonu pripada.

- Oni koji još ne znaju da li imaju takvu imovinu prvo treba da pokrenu neku vrstu istrage u samoj familiji, a onda da istražuju po arhivama. Ukoliko imaju podatke o imovini, prva adresa je lokalna samouprava. Najbolje bi bilo da odu do pravnog odeljenja u matičnim opštinama i u nadležne službe za katastar nepokretnosti gde se ta imovina nalazi - kaže Antić.

Za novčano obeštećenje vlasnika oduzete imovine početkom 2015. biće emitovane obveznice u evrima u ukupnoj vrednosti od dve milijarde evra, na koje će se obračunavati kamata od dva posto.

Osnova za obeštećenje biće sadašnja tržišna vrednost imovine, a visina efektivnog obeštećenja svakom pojednačnom vlasniku biće poznata krajem 2014. godine.

Osim opšteg roka od 15 godina za isplatu obveznica u godišnjim ratama bivšim vlasnicima, građanima starijim od 65 godina biće omogućeno da obveznice naplate u roku od deset godina, a za starije od 70 godina taj rok biće pet godina.

Maksimalno obeštećenje po vlasniku ograničeno je na 500.000 evra. Ukupna vrednost obeštećenja bivših vlasnika biće oko 4,5 milijarde evra, uključujući dve milijarde evra u obveznicama.

Zahtev se podnosi u roku od dve godine od dana objavljivanja javnog poziva a mora da sadrži podatke o bivšem vlasniku – ime, ime jednog roditelja i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište, odnosno boravište u vreme oduzimanja imovine i državljanstvo.

Takođe mora sadržati i podatke o oduzetojimovini na koju se zahtev odnosi – vrsta, naziv, veličina, odnosno površina, mesto gde je nepokretnost, broj katastarske parcele po starom i važećem premeru, izgled i stanje imovine u vreme oduzimanja, odnosno odgovarajući podaci za pokretne stvari, kao i podatke o pravu svojine bivšeg vlasnika na oduzetoj imovini.

Mora se znati i osnova, vreme i akt oduzimanja.... Uz zahtev se prilažu, u originalu ili overenoj fotokopiji, sledeći dokazi: izvod iz matične knjige rođenih, odnosno umrlih, izvod iz registra nepokretnosti, izvod iz registra pokretnih stvari, uverenje Republičkog geodetskog zavoda o identifikaciji katastarske parcele starog i novog premera, osim za katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija.

Potrebna je i isprava o podržavljenju imovine ili naziv, broj i godina službenog glasila u kojem je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja i slično. Potreban je izvod iz matične knjige za podnosioca zahteva, to jest naslednika, rešenje o nasleđivanju, izvod iz registra pravnih lica, odnosno drugi dokaz na osnovu kojeg se može nesumnjivo utvrditi pravna veza podnosioca zahteva s bivšim vlasnikom.

- Procedura je vrlo komplikovana i nedorečena, a zakon predviđa da svaki zahtev koji ne sadrži kompletnu dokumentaciju bude odbačen. To može da vam se desi i zbog jednog papira... Svi treba dobro da provere da li imaju sve što je potrebno i da pažljivo popune rubrike u zahtevu. Takođe, niko ne mora da predaje originale, već samo overene fotokopije. Jasno nam je da je namera zakonodavca bila da se vlasnik trajno odvoji od svoje imovine i da se njeno vraćanje svede na minimum i obeštećenje obesmisli. Zato je izvesno da će svaka buduća vlada, ako bude odgovorna, morati da pristupi izmenama ovog zakona radi uprošćavanja postupka, koji je neodrživa. Ali i radi uvođenja zamenske restitucije, kao drugog vida obeštećenja za imovinu koja se ne može vratiti - ističe Antić.