Povećanje poreza - prvi zadatak nove vlade

Objavljeno: 28.02.2012

Vesti izvor: Kamatica

Na jednoj od prvih sednica nove vlade Srbije izgleda da će se kao tačka dnevnog reda naći povećanje stope poreza na dodatu vrednost. Umesto 18 posto, koliko se sada plaća, ove godine bi za najveći broj oporezovanih proizvoda i usluga trebali da plaćamo 20 posto.

Na taj način u državnu kasu slilo bi se 300 miliona dinara više. Ova ideja je već duže u opticaju, ali stručnjaci opominju na to da povećanje stope samo po sebi neće doneti povećanje prihoda u državnoj kasi. Da bi se to dogodilo, potrebno je da se u Srbiji uvede rad u plaćanjima između privrednih subjekata, bilo da se radi o javnim preduzećima, privatnim ili onima gde dominira mešoviti kapital. Bez toga ćemo, umesto većeg prihoda, samo dobiti veće probleme plus višu stopu inflacije.

PDV je fazni porez i prvi obveznik u lancu plaća celu sumu, a kako se na robe i usluge nadovezuju drugi, tako njemu država vraća deo novca koji je dao. Problem je u tome što su u Srbiji rokovi plaćanja predugi i novac se ne vraća brzo pa su privrednici prinuđeni na to da uzimaju kredite da bi premostili problem. U Evropi su rokovi plaćanja 30 dana u najvećem broju država, u većini bivših republika SFRJ 60. Kod nas su bar 130 dana. Desi se da se protegnu i na celu godinu.

Istina, Srbija je nedavno usvojila uredbu o skraćenju rokova, ali rezultati su polovični pa su u Ministarstvu ekonomije pripremili zakon koji treba da reguliše ovu materiju. Ali on još nije ušao u skupštinsku proceduru pa izgleda da će, kao i eventualno veća stopa PDV-a, i on sačekati naredni saziv Skupštine Srbije i vladu.

– Da bi se dobili željeni efekti od povećanja stope PDV-a, potrebno je da se uvede red u plaćanja. Ne samo da se donese zakon već i da se on primenjuje. Rokovi na relacijama između javnih preduzeća i privatnog sektora i unutra njih samih se moraju precizno odrediti. U suprotnom, povećanje stope doneće još veće probleme kod ovih dugova. A jedini efekat veće stope biće poskupljenja, što će svakako najviše pogoditi najsiromašnije slojeve stanovništva. Srbija bi u narednom periodu trebalo da ograniči plaćanje na 60 dana, a sledeća faza bi morala da bude 30 – objašnjava Mališa Đukić s Beogradske bankarske akademije.

Sa činjenicom da bi pre veće stope trebalo srediti rokove plaćanja slaže se i poreski stručnjak Đerđ Pap:

– Kod faznih poreza, kakav jer PDV, apsolutni iznos plaća krajnji kupac. Ako isplata u lancu ide redovno, nema teškoća, međutim, kod nas se privrednici susreću s predugim rokovima. Još veći je problem kada neko od preduzeća koja su u lancu PDV-a ode pod stečaj. Na taj način su ostali fakturisani a nenaplaćeni milioni i milioni dinara. Ovaj problem posebno je prisutan u građevinskoj industriji – kaže sagovornik.

Ekonomski ekspert dr Danijel Cvjetičanin smatra da bi u ovim uslovima pored veće inflacije ta stopa donela i veću nelikvidnost jer ni privreda ni stanovništvo nemaju novca.

– Meni je posebno čudno što je taj predlog o većem PDV-u stigao ovih dana od guvernera NBS-a. U suštini, veći PDV bi trebalo da predloži ministar finansija a Narodna banka, u čijoj je nadležnosti inflacija, trebala bi da bude protiv jer to direktno utiče na rast cena. Što se kaže, kod nas su baš pomešani lončići. Za početak, savetovao bih državi da krene od sebe i plati ono što duguje – kaže Cvjetičanin.

Procene govore da su sume dugovanja velike. Javni sektor duguje privrednicima 4,5 milijarde dinara. Potraživanja privatnih kompanija od javnih preduzeća su 120 milijardi dinara...

27.08.2012