Evropa ima loš recept za krizu?

Objavljeno: 24.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika, B92

Mere štednje evrozone biće kontraproduktivne ako se ne sprovedu ekonomske reforme kako bi postigle privredni rast, ističu međunarodni ekonomski analitičari.

Evropljani, pre svega Nemci, kao jedini recept za uzdizanje posrnulih evropskih ekonomija i smanjenja javnih dugova zasad vide otpuštanja, smanjenja plata i povećanje poreza, ali analitičari ocenjuju da ti rezovi ne smanjuju dugove.

Istraživanje agencije Asošijeted pres o svetskoj ekonomiji pokazalo je da upravo u zemljama članicama evrozone koje sprovode stroge mere štednje dolazi do najbržeg rasta dugova.

U izveštaju „Praćenje globalne ekonomije”, u kojem su obuhvaćeni pokazatelji 30 velikih ekonomija, potvrđeno je da stroge mere štednje nisu samo bolne, već da mogu biti i kontraproduktivne i čak uvećati dužničko breme neke zemlje.

Studija AP pokazuje da su zemlje koje su uvele stroge mere štednje kako bi smanjile budžetske izdatke na kraju završile sa povećanim dugom u odnosu na bruto domaći proizvod, koji predstavlja najšire merilo ekonomskog proizvoda.

- Ono što je potrebno Evropi nisu mere stroge štednje, već ekonomske reforme - smatra Pol Kristofer, glavni investicioni strateg u kompaniji „Vels Fargo edvajzers”.

Jednostavna matematika pokazuje zašto stroga štednja može da poveća vladin dug. Ako kresanje troškova i povećanje poreza gurnu neku zemlju u recesiju, BDP se smanjuje, što znači da dug čak ne mora ni da poraste da bi postao procentualno veći i samim tim još veći uzrok za slabljenje ekonomije.

Dvogodišnji program stroge štednje u Grčkoj imao je katastrofalne posledice po grčku ekonomiju i izazvao proteste i nemire. Vladin dug je u trećem kvartalu 2011. bio alarmantnih 159 odsto BDP, iako je godinu dana ranije bio oko 139 odsto.

U Irskoj su plate srednje klase snižene 15 odsto, a porez na prodaju povećan na 23 odsto, na najviši nivo u EU, ali je dug te zemlje u trećem kvartalu dostizao 105 odsto ekonomskog proizvoda, prema 88 odsto godinu dana ranije. Portugalija je u 2010. počela da povećava poreze i smanjuje penzije i plate u javnom sektoru, ali je njen dug u trećem kvartalu 2011. iznosio 110 odsto BDP, dok je godinu dana ranije bio na nivou od 91 odsto BDP.

Norveška, za razliku od tih zemalja, ima jaku ekonomiju i izbegla je stroge mere štednje, a njen dug je smanjen sa 43,5 odsto u trećem kvartalu 2010, na 39 odsto BDP u istom kvartalu prošle godine.

- Nema sumnje da je strategija koja je primenjena u Grčkoj, Portugaliji i Irskoj doprinela dramatičnom povećanju ukupnog dužničkog opterećenja u tim zemljama. Jačanje javnih finansija je maraton, a ne sprint i može biti ostvareno samo u okolnostima zdrave ekonomske aktivnosti - ukazao je glavni ekonomista u Centru za evropske reforme u Londonu Sajmon Tiford, prenosi Tanjug.

Zbog toga, eksperti ističu da bi Evropljani pre svega trebalo da se usmere na povećanje privrednog rasta, naročito uzimajući u obzir tek objavljenu prognozu Evropske komisije koja navodi da će evrozona ove godine zapasti u blagu recesiju od 0,3 odsto.

Komisija je u prethodnoj prognozi iz novembra projektovala jačanje ekonomije evrozone u 2012. za 0,5 odsto, posle prošlogodišnjeg rasta od 1,4 odsto. Razlog promene prognoze je to što Komisija sada očekuje slabljenje i ekonomija Belgije, Španije, Italije, Kipra, Holandije i Slovenije, a ne samo Grčke i Portugalije.

Veći ukupan pad ograničiće privredna aktivnost u Nemačkoj i Francuskoj, u kojima se očekuje rast od 0,6 odsto, odnosno od 0,4 odsto.

27.08.2012