FT: Članice G20 treba da zaštite MMF od pritisaka Evrope

Objavljeno: 24.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Bankamagazin

Stalnim pritiskom na MMF, Evropa je poljuljala njegov ugled jer je prisilila tu instituciju da promeni vlastita čvrsta pravila, piše u komentaru Financial Times-a. Očekuje se da će na sastanku G20 ovoga vikenda Evropa opet pritisnuti MMF kako bi dobila dodatna sredstva, čemu se snažno protive SAD i Kanada.

Na sastanku G20, koji se održava ovoga vikenda, evropske zemlje verovatno će tražiti povećanje sredstava Međunarodnog monetarnog fonda za borbu protiv evropske dužničke krize. Ostale G20 zemlje moraju se tome odupreti sve dok Evropa ne počne da pokazuje više znakova zajedničkog delovanja, piše u komentaru Financial Times-a.

Bilans MMF-a, organizacije sa 187 zemalja članica, već je snažno izložen krizi evrozone. Na Grčku, Irsku i Portugal otpada gotovo 60 odsto njihovih kredita. A to je udeo pre novog sporazuma o paketu pomoći Grčkoj početkom ove nedelje.

Četiri su razloga zašto Evropa želi finansiranje od strane MMF-a, piše za FT Mohamed El-Erian, izvršni direktor u investicijskoj kompaniji Pimco. To je, prvo, vrlo jeftin izvor finansiranja, posebno za zemlje koje su de facto izbačene s privatnih tržišta. Zajmovi MMF-a mogu delovati kao katalizator za otključavanje drugih javnih i privatnih izvora finansiranja. Njihovi krediti praćeni su paketom određenih uslova, koji uključuju praćenje postizanja kvantitativnih i kvalitativnih ciljeva. I četvrto, MMF može da pruži tehničku pomoć za osnaživanje administrativnih kapaciteta za pozajmljivanje.

Ne treba da bude čudno da je zadnjih godina Evropa u nekoliko navrata pritiskala MMF i dobijala izuzetne uslove, jedan za drugim. To je dovelo do niza novih politika MMF-a, koja je do tad bila poznata po uniformnim rešenjima za zemlje članice EU.

I tu se ne radi samo o povećanju limita za zajmove. Ono što još više zabrinjava je to što uključuje podupiruće programe koji su neadekvatno napravljeni prema tri glavna kriterijuma MMF-a: imaju male šanse za obnavljanje srednjoročne održivosti duga, nisu u potpunosti finansirani i rizikuju status 'preferiranog kreditora' za MMF.

Sve ovo je razumljivo povećalo zabrinutost među ostalim članicama, najviše azijskima i latinoameričkim, gde ljudi još uvek imaju žive uspomene šta su sve trebali da učine kako bi dobili pozajmice koji se sada čine relativno malim u poređenju s Evropom. To je oštetilo i reputaciju MMF-a u privatnom sektoru.

Postoje, međutim, naznake da je MMF zadnjih meseci sve odlučniji da se odupre evropskom pritisku. Ipak, Evropa je i dalje značajno nad-predstavljena u izvršnom odboru te institucije, čime je zadržala i značajan uticaj.

Stalni pritisak na MMF nije dobar zato što Evropa ne oskudeva u finansijskim izvorima. Evropa je ta koja pozajmljuje, a ne ta koja se zadužuje. Njene glavne zemlje poput Nemačke, i regionalne institucije poput Evropske investicione banke, mogu pozajmljivati po vrlo niskim kamatama.

Evropski problem nije nedostatak finansija, već duboka podela o tome kako bi evrozona trebala da postupa s obzirom na velike razlike u inicijalnim ekonomskim, finansijskim i socio-poltičkim uslovima među zemljama članicama.

To je, ipak, unutrašnji problem koji MMF ne može da reši niti bi od njega to trebalo očekivati. Na evrozoni je da odluči hoće li da nastavi da ide prema fiskalnoj uniji ili će prvo raditi na izgradnji stabilnije konfiguracije.

Evropa, zaključuje Financial Times, ne bi trebala da beži od ovih presudnih odluka koristeći MMF-ovo finansiranje kako bi stvorila privid 'održivosti neodrživog'. Evropa mora da počne da donosi nužne, iako teške, odluke. Dok se to ne dogodi, G20 ima globalnu odgovornost da zaštiti MMF od daljnjeg urušavanja kredibiliteta i legitimiteta.

Ono što Financial Times ne spominje je da se i Meksiko, domaćin sastanka G20, i neke druge zemlje zalažu za povećanje plasmana MMF-ovih sredstava, uključujući pomoć Evropi, kako se dužnička kriza ne bi još snažnije prelila na ostatak sveta. Tome se snažno protive Sjedinjene Države i Kanada, koje ipak insistiraju da Evropa prvo mora sama da osigura dodatna sredstva, odnosno branu za širenje dužničkih problema.