Ne daju platu, ne plaćaju doprinose i ne snose nikakve posledice

Objavljeno: 23.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Zakonska je obaveza svakog poslodavca da radnicima plati poreze i doprinose, kaže Miloš Bugarin, predsednika Privredne komore Srbije, iako mnoga preduzeća imaju probleme s likvidnošću i nisu uvek sposobna da ispune tu obavezu.

– Pojedinim privrednim subjektima koji su u procesu restrukturiranja i koji imaju problem s profitom i tržištem, a uz to i troškove za zarade, jer su sindikati u tim firmama obično jaki, država ponekad mora da toleriše neplaćanje doprinosa. S druge strane, i zahvatanja po tom osnovu u Srbiji su vrlo velika. Na dinar, koji poslodavac izdvoji za platu zaposlenog, još 63 odsto ode na poreze i doprinose. Kad bi se te obaveze smanjile, proširio bi se obuhvat onih koji plaćaju porez i smanjila siva zona poslovanja – ubeđen je Bugarin.

S druge strane, Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da su svi kojima se tolerisalo da četiri, pet ili 10 godina ne plaćaju poreze imali političku zaleđinu.

– Samo u takvoj situaciji kada postoji politička odluka da neka firma ne plaća doprinose ona to neće i učiniti. Sve druge, poreznici ne da će samo opominjati i obaveštavati da imaju dugove, već će im blokirati račun kako bi se naplatilo potraživanje – pojašnjava Rajić

Iskustva Unije poslodavaca pokazuju da su poreznici u Beogradu i Novom Sadu izuzetno ažurni kada je u pitanju izbegavanje plaćanje poreza. Za kratko vreme vlasnik privatne firme će po obaveštenju poreznika dug morati da plati, ako ne misli da ostane bez imovine.

Upitan kako je onda moguće da jedno fizičko lice ima dug od 307,9 miliona dinara, a da ga poreznici ne pritiskaju da za pet godina dug ne izmiri, Rajić kaže da je u većini slučajeva reč o firmama kojima je blokiran račun, jer nisu imali priliv sredstava da plate poreze i doprinose, a nemaju ni pokretnu i nepokretnu imovinu kako bi im iz toga bila naplaćena potraživanja.

Imena 100 najvećih dužnika u Srbiji, pravnih, fizičkih lica i preduzetnika više nisu tajna. Republička poreska uprava je prvi put na Badnji dan obelodanila imena dužnika koji su neplaćanjem poreza i doprinosa oštetili državu za desetine milijardi dinara. Uglavnom je reč o firmama koje su ugašene ili su u stečaju, ili im se dugovi reprogramiraju. Među dužnicima je i mnogo onih koji su u procesu privatizacije, a što je za poreznike bila glavna kočnica da u javnosti iznesu imena dužnika kako ne bi usporili njihovu prodaju.

Prva tri najveća dužnika na spisku pravnih lica su bivše velike srpske banke – Beobanka u stečaju s dugom od 24,07 milijardi dinara, Investbanka – 18,3 milijardi dinara, Astra banka 15,64 –milijardi dinara neplaćenog poreza. Među ovim dužnicima je i Beogradska banka s dugom od 13,1 milijardu dinara, Javno preduzeće za eksploataciju u restrukturiranju s dugom od 7,5 milijardi dinara, „Sartid” u stečaju 5,5 milijardi, „Simpo” s pet milijardi, s tim što, kako se može videti na sajtu Poreske uprave, zaključak vlade još nije donet po pitanju statusa „Simpa”, dakle da li je u restrukturisanju ili je u stečaju.

Na spisku 100 najvećih je i „Astra simit” s dugom od tri milijarde dinara, „Zastava automobili” u restrukturisanju s dugom do 3,04 milijarde, „Matroz” 1,4 milijardi, „Borba” 1,3 milijarde. Među dužnicima pravnim licima su i „Šamot”, „Agroživ”, IMT, IMR, „Navip”, „Želvoz”, „Verano motors”. Ukupan dug 100 najvećih dužnika sa spiska pravnih lica iznosi 214,5 milijardi dinara.