Radni vek u Srbiji do 75 godina?

Objavljeno: 20.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92

Predlog švedskog premijera Frederika Rajnfelta da se u penziju ide sa 75 godina podržale sve skandinavske i baltičke zemlje, i Velika Britanija.

Rajnfelt se pozvao i na istraživanja sprovedena u Nemačkoj, koja su pokazala da uvećanje prosečnog životnog veka Evropljana dozvoljava da se penzioni prag pomeri do 72. godine. On je naglasio i da bi to pomeranje povećalo šanse da se zaposle ljudi stari između 50 i 60 godina.

Evropski i američki stručnjaci najavljuju dramatičan scenario koji neće zaobići ni Srbiju. Starosna granica za odlazak u penziju pomeriće se na 70 ili 75 godina što znači da ćemo raditi dok god budemo za to fizički sposobni.

Poslednje istraživanje u Americi pokazalo da četvrtina Amerikanaca očekuje da će se penzionisati sa 70 ili više godina, dok 14 odsto smatra da se nikada neće penzionisati i da će raditi do kraja života. U EU razmišlja se da granica bude 70 godina.

Poznavaoci srpskog penzijskog sistema naglašavaju da on u sadašnjem obliku, kada ga država dotira sa polovinom potrebnog novca, sigurno ne može da opstane. A reforma koja će morati da usledi značiće faktički drastično pooštravanje uslova za odlazak u penziju, pa će i Srbi, hteli - ne hteli, morati praktično da rade do kraja života, tačnije dokle god su zdravstveno sposobni.

Presednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da Srbi nisu dugovečni kao Šveđani, i istakao:

- U uređenim društvima, kakva su skandinavska, odlazak na posao i sam rad ne predstavljaju tako veliki problem. Ali, mi nismo Skandinavija. Kod nas to nije realno jer nismo tako dugovečni. Ne bi bilo dobro ni da se radi do 75. godine, s obzirom na to da je kod nas velika nezaposlenost. Odlaskom u penziju ipak se stvaraju mogućnosti da neka radna mesta dobiju mlađi.

Ove promene sasvim sigurno, ništa dobro neće doneti ni radnicima u Srbiji.

Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Radina Todović navodi da se reforma penzijskog sistema u Srbiji odvija u kontinuitetu od 2000. godine i da je neminovno da se i kod nas poveća starosna granica za odlazak u penziju. Ona podseća da sada muškarci u Srbiji idu u penziju sa 65, a žene sa 60 godina starosti i najmanje 15 godina radnog staža.

- Niko ne podiže odjedanput tu granicu već se to čini postepeno. Tako će se raditi i u Srbiji. Proces reforme će biti nastavljen i u narednom periodu, pa će se starosna granica podizati polako, kao i u ostalim evropskim zemljama. Taj zadatak sačekaće novu vladu - procenjuje Todovićeva, i dodaje da u Srbiji muškarci žive u proseku 72, a žene 75 godina.

Prema njenom mišljenju, pošto se starosni vek produžava, mora da se produži i radni vek.

- Prvenstveno je loša demografska struktura naterala mnoge zemlje na taj korak. Doprinela je tome i ekonomska kriza. Mi nemamo toliko radno aktivnog stanovništva da bismo penzije isplaćivali iz tekućih prihoda. Čak i da zaposlimo celokupno radno aktivno stanovništvo Srbije, ne bismo mogli iz doprinosa da isplaćujemo penzije, već bi uvek moralo da bude dotacija iz budžeta - tvrdi ona.

Ekonomista Zoran Popov, smatra da u Srbiji ima sve više starih, a sve manje mladih.

- Starosna granica za odlazak u penziju mora da se podiže kako bismo povećali broj ljudi koji rade i smanjili udeo penzionera u strukturi stanovništva. Bez dileme, to je jedna od stvari koje se moraju uraditi da bi finansiranje postojećeg sistema bilo održivo. Čak i tada će biti neophodne dotacije iz budžeta, ali u manjoj meri - procenjuje Popov.

Bivša ministarka za socijalna pitanja Gordana Matković kaže da mi ne možemo u potpunosti da se poredimo sa zemljama kao što su Švedska i Amerika, već moramo da povedemo računa koliki je u Srbiji životni vek, odnosno koliko dugo penzioneri primaju penziju.

Ona smatra da se "moraju tražiti balansi između toga koliko se dugo uplaćuje penzija i koliko se dugo penzija prima. Struktura poslova koji dominiraju u jednoj zemlji takođe je vrlo važna da bi se odredila starosna granica. U državama u kojima dominiraju poslovi koji iziskuju fizički napor sigurno je ta granica niža nego tamo gde dominira automatizacija".

- Generacije koje sada ulaze na tržište rada živeće duže nego što se živi danas i sigurno će morati i da rade duže. Ceo taj proces ići će polako kako ne bi izazvao velike potrese. Ljudima sva ovakva racionalna objašnjenja nisu dovoljna. Oni vide da im je odlazak u penziju blizu, a onda se razočaraju jer moraju još da rade - navodi bivša ministarka.