Za Grke kriza opasnija čak i od Turske

Objavljeno: 16.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Glavne parlamentarne stranke u Grčkoj saglasile su se da traženu dodatnu budžetsku uštedu od 325 miliona evra postignu smanjivanjem vojnog budžeta i zdravstvenih izdataka. Grčka, podsetili su odmah evropski mediji, ima vojni budžet koji je daleko iznad evropskog proseka. Međutim, istina ima uvek i drugu stranu: grčki vojni budžet od velike je koristi grčkim EU-partnerima Nemačkoj i Francuskoj, jer je grčka vojska veliki kupac i francuske, ali posebno nemačke industrije naoružanja.

Prema podacima švedskog Instituta za istraživanje mira u periodu od 2005. do 2009. Grčka je bila, odmah iza Kine, Indije, Južne Koreje i Ujedinjenih Arapskih Emirata, u svetu peti po redu kupac konvencionalnog naoružanja. Kinesko učešće u tim kupovinama bilo je u tom periodu devet odsto, indijsko sedam odsto, korejsko šest odsto, UAE šest odsto, a grčko četiri odsto.

Prema podacima za period 2006-2010., Nemačka je, posle SAD i Rusije, bila treći na svetu isporučilac konvencionalnog naoružanja (učešće od 11 odsto), a Francuska četvrti (učešće sedam odsto). Najveći kupac nemačkog konvencionalnog naoružanja bila je Grčka (15 odsto), dok je među najvećim francuskim kupcima bila na trećem mestu (učešće 12 odsto).

Neobično velika grčka izdvajanja za naoružanje pravdana su činjenicom da se Grčka graniči sa potencijalnim neprijateljem - Turskom. Grčki vojni izdaci 2010. su iznosili 9,369 milijardi dolara ili 3,2 odsto BDP-a. Nemački vojni troškovi iste godine su iznosili 46,849 milijardi dolara ili 1,4 odsto BDP-a.

Veliki interes u Nemačkoj je izazvala tok-šou emisija Prvog programa nemačke televizije (ARD) pod naslovom indikativnim za grčko-nemački verbalni spor koji se povodom aktuelne dužničke krize ponovo razgoreva: „Grčka gori, Nemci plaćaju - evrospasavanje po svaku cenu?“. Razgovor je baziran na činjenici da je grčki BDP prošle godine, posle prvog programa štednje i prvog programa evropske pomoći, pao za gotovo sedam odsto, posle pada od 4,5 odsto 2010. Francuski Mond je objavio da je Trojka (MMF, ECB, EK) napravila analizu prema kojoj ranije postavljani ciljevi o padu grčke zaduženosti uz pomoć novih programa štednje, otpisa i kredita neće biti ostvareni. Prema toj analizi, Grčka će uz svu štednju i pomoć 2020. godine imati dug ravan 129 odsto svog BDP-a. Danas njen dug iznosi 350 milijardi evra ili 160 odsto BDP-a.

27.08.2012