Jesu li Grci zaista neradnici?

Objavljeno: 14.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Iako je grčki parlament odobrio paket mera štednje, glasanje je pokazalo da su političari duboko podeljeni kada je tome reč. Čini se da vodeći političari ili nisu u stanju ili nemaju volje da izvedu zemlju iz krize.

Glasanju o merama štednje u grčkom parlamentu prethodilo je nekoliko turbulentnih dana. Tek što je grčka vlada usvojila mere štednje, počeo je uobičajeni politički teatar u svrhu predizborne kampanje. Prvi se javio šef konzervativaca Antonios Samaras koji je zatražio održavanje novih izbora. Nakon toga se oglasio desni populista Jorgos Karacaferis, poznat po svom promenljivom kursu, koji je najavio povlačenje svojih ministara iz vlade koju je do tog momenta podržavao kao niko drugi. Na kraju su se za reč javili i socijalisti koji su saopštili da će se, u slučaju da ne bude izglasan paket mera štednje, iz protesta povući iz koalicione vlade.

Duboke podele u parlamentu

Ekspert Antonios Papajanidis kaže da je stalno taktiziranje grčkih političara prouzrokovalo mnogo ljutnje prema Grčkoj na poslednjoj vanrednoj sednici zemalja evro-zone održanoj proteklog četvrtka (9.2.) u Briselu. Tako je grčki ministar finansija doživeo žestoke kritike svojih evropskih partnera s obzirom na to da u tom trenutku još uvek nije bilo poznato da li će parlament u Atini izglasati mere štednje.

Atinski ekonomski magazin „Naftemporiki“ u uredničkom komentaru piše da su u Grčkoj i u ovom trenutku političarima u prvom planu njihovi lični interesi. Čak i u vremenima krize oni koji su bliski političkoj klasi dobijaju dobre pozicije. Poslednji primer je slučaj Kostasa Teosa, koji je donedavno bio šef kabineta bivšeg premijera Jorgosa Papandreua. Teos je sada imenovan na mesto zamenika šefa državne elektroprivrede iako to mesto uopšte nije bilo slobodno. Dosadašnji zamenik šefa zbog toga je morao jednostavno da napusti tu funkciju i oslobodi mesto Teosu. Naravno, postavlja se pitanje da li bi tako nešto bilo moguće da je elektroprivreda u privatnom vlasništvu. Zato brojni grčki komentatori zaključuju da atinski političari zapravo uopšte nemaju volje da odstupe od starog sistema jer bi u tom slučaju morali da se odreknu i sopstvenih privilegija.

Žestoki protesti u Atini

Utoliko pre bi bilo važnije u ovom kritičnom trenutku dati podršku onim Grcima koji se zalažu za reforme i pošten rad, kaže renomirani politički komentator Aleksis Papahelas:

„Ne smemo da mešamo truli politički sistem, koji ne odgovara potrebama, sa grčkim narodom koji teško radi. To bi trebalo da znaju i grčki prijatelji u inostranstvu. Oni ne smeju da imaju predrasudu o ’lenjim Grcima’ i pri tom da preteruju i da ceo jedan narod dovedu do propasti. To je velika greška koja će se osvetiti“.

Samo, da li postoji razumna alternativa isluženim političarima? Prema aktuelnim ispitivanjima javnog mnijenja levo orijentisane stranke trenutno imaju podršku od oko 40 odsto stanovništva. Shodno tim ispitivanjima one bi na predstojećim izborima, koji bi trebalo da se održe početkom aprila, mogle da dobiju apsolutnu većinu u grčkom Parlamentu i da u krajnjem slučaju sve napore u vezi sa merama štednje proglase nevažećim. To ne bi bilo u interesu ni Grčke ni Evropske unije.

27.08.2012