Slovenačke banke odbile svako drugo preduzeće

Objavljeno: 13.02.2012

Vesti izvor: Kamatica, Banka magazin

Svakom petom slovenačkom preduzeću treba novi kapital. Nedostaju im sredstva za tekuće poslovanje i za investicije. Još u 2010. banke su odbile 29 odsto svih zatraženih pozajmica s obzirom na ukupnu vrednost zahteva. Kada je reč o pozajmicama za investicije, koje su po pravilu dugoročne, banke su odbile 57,5 odsto traženih pozajmica, navodi Banka Slovenije, a prenosi slovenački list Dnevnik.

Petina preduzeća kasni s otplatom više od tri meseca

Reč je o podacima iz ankete o potražnji za kreditima koju su banke ispunile u avgustu prošle godine. Januarski podaci Banke Slovenije otkrivaju dodatne podatke za građevinski sektor prema kojima je probleme pri dobijanju kredita imalo 39 odsto građevinskih firmi.

Guverner Banke Slovenije Marko Kranjec nedavno je rekao da samo trećina preduzeća sposobna za dobijanje novih zajmova i redovnu isplatu tekućih.
Kada je reč o podmirivanju dospelih kreditnih obveza, petina nefinansiskih preduzeća kasni s otplatom više od tri meseca, a 16,2 odsto ih kasni više od šest meseci.

Smanjena zaduženost preduzeća

Usprkos očiglednom nedostatku novca i zategnutog odnosa banaka prema klijentima, slovenačka preduzeća su svoju zaduženost kod banaka prošle godine smanjila za 1,1 milijardu evra, a bez uračunavanja otpisanih kredita za 605 miliona evra.

Odnos između banaka i zajmoprimaca je zatvoreni krug: preduzeća nisu sposobna da podmire obaveze preuzete u nekim boljim vremenima i zbog toga im pada kreditni rejting i teže dolaze do novca. Bilansi banaka izloženi su ka preduzećima sa najslabijim kreditnim rejtingom D i E, čiji je udeo od 2008. do jeseni prošle godine porastao s 3,7 odsto na 5,5 odsto. Ukupno takvih potraživanja kod banaka je 2,7 milijardi evra, a za njih su rezervisale 1,7 milijardi evra.

Udvostručen broj stečajeva

I u Sloveniji je sporna uloga banaka pri rešavanju finansijskih problema njihovih klijenata. U poslednje dve godine broj stečajeva je udvostručen – prošle godine ih je bilo 675. Rešenje se traži u promeni zakonske regulative, ali različita su viđenja rešenja. Velike kompanije traže da se smanji broj poverilaca kojima obavezno treba podmiriti potraživanja u prinudnoj naplati, dok predstavnici malih kompanija upozoravaju da se time ide na ruku velikima na račun malih.

Brojni primeri iz prakse pokazuju da prisilno poravnanje služi da se banke prisile na reprogram zajmova ili na odlaganje plaćanja glavnice, dok su na "otpis potraživanja" prisiljeni samo neosigurani poverioci, mali i veliki.

- Banke su pustile da previše preduzeća propadne - smatra doajen slovenačkog bankarstva i dugogodišnji član saveta Banke Slovenije Ivan Ribnikar. Uveren je da bi se s malo više truda deo preduzeća održao.

- Preduzeća propadaju i banke gube klijente, a novih preduzeća nema. To što banke gube klijente verovatno nije tolika šteta. Bankarski sektor slabi i ako bude zavistan prvenstveno od ulaganja banaka, slabljenje će se nastaviti. Deo potražnje za kreditima pokriće banke izvan granica Slovenij - zaključuje Ribnikar.

- Vrlo je malo preduzeća kod kojih su banke ozbiljno prihvatile rešavanje problema - smatra izvršna direktorka slovenačke ekonomske komore Alenka Avberšek. Krediti su u padu od 2008. godine, a teškoće s likvidnošću prerastaju u insolventnost.

- Čak i kad bi preduzeća zadržala nivo narudžbina i prihoda iz 2008. godine, teško bi ispunila sadašnje uslove banaka za dobijanje zajmova - kaže Avberšek, koja smatra da bi banke trebalo aktivnije da se uključe u rešavanje problematičnih potraživanja.

27.08.2012