Hrvatskoj preti bankarska kriza?

Objavljeno: 18.01.2012

Vesti izvor: Kamatica, Business

Iako su evropske banke pokušale da dogovore mere koje će sprečiti njihovo masovno povlačenje iz Istočne Evrope, gde su najveći kreditori, analitičari upozoravaju da mnogim zemljama, među kojima je i Hrvatska, preti bankarska kriza.

Vlade, regulatori i međunarodni zajmodavci postigli su dogovor o saradnji kako bi pokušali da spreče masovno povlačenje banaka iz Istočne Evrope u nastojanju da smanje izloženost riziku i lakše prebrode dužničku krizu u evrozoni.

Kako se navodi u zajedničkoj izjavi koja je juče objavljena s konferencije Euromoney u Beču, nacionalne vlasti, tela Evropske unije i međunarodne finansijske institucije dogovorili su donošenje druge po redu Bečke inicijative, delom osmišljene po uzoru na sličan sporazum iz 2009. godine, koji je sprečio finansijski kolaps u Istočnoj Evropi nakon izbijanja krize.

- Postignuće ovog sastanka je izuzetan konsenzus. Sada treba sesti za sto i zajedno s privatnim sektorom dogovoriti detalje - rekao je glavni ekonomist evropske banke za obnovu i razvoj Erik Berglof.

Međutim, analitičar Capital Economicsa William Jackson je za Bloomberg izjavio da su, iako su dogovorene mere "korisne", skeptični hoće li one biti dovoljne ako dođe do razvoja najgoreg scenarija.

Jackson je u svojim upozorenjima otišao i korak dalje i naglasio kako u brojnim zemljama Istočne Evrope, među kojima su Bugarska, Hrvatska, Mađarska i Rumunija, postoji "veliki rizik od bankarske krize".

Problem je u tome što šest najvećih kreditora u Istočnoj Evropi (od kojih pet posluje i u Hrvatskoj), a radi se o UniCreditu, koji je vlasnik Zagrebačke banke, Erste Groupi, Raiffeisen Bank Internationalu, Société Généraleu, u čijim je rukama Splitska banka, KBC Groepo i vlasniku Privredne banke Zagreb Intesa Sanpaolu, moraju da prikupe "sveži" kapital kako bi inspunili nove zahteve o adekvatnosti kapitala koje je nametnuo evropski reuglator European Banking Authority.

Posebni problem postoji kod austrijskih banaka, odnosno Erstea i Raiffesiena, budući da one, uz evropske propise, moraju da ispune i zahteve austrijskih vlasti prema kojima moraju da osiguraju da odno ovih kredita u lokalnom finansiranju nije veći od 110 posto.

27.08.2012