Volim, ne volim - 10 godina s evrom

Objavljeno: 01.01.2012

Vesti izvor: Deutsche Welle

Prvog januara 2002. u Nemačkoj i još 10 zemalja EU u upotrebu je ušla zajednička evropska valuta - evro. Deset godina kasnije evro zona ima 17 članica, a još sedam zemalja EU planira da nacionalnu valutu zameni evrom.

U opticaju se danas nalazi 880 milijardi evra. Skoro 30 odsto od ukupne količine kovanog novca su nemački nacionalni novčići, po oko 16 odsto španski i francuski i 13 odsto italijanski. Najmanje je u opticaju slovenačkih, malteških i estonskih novčića evra, kao i onih izdatih u Sanmarinu (0,01 odsto), Monaku (0,006) i Vatikanu (0,004).

Deseti rođendan evra ne dolazi u preterano veselom trenutku, ali će oko 330 miliona građana u 17 zemalja evro-zone za jubilej ipak dobiti svojevrstan poklon - jubilarni kovani novčić od dva evra sa istim motivima za sve zemlje - razlikuje se samo ime zemlje na poleđini.

Evro u Nemačkoj

Prema podacima nemačke centralne banke, i 10 godina posle uvođenja evra, nezamenjeno je još 13 milijardi maraka. Mnogi Nemci nisu se baš sprijateljili s evrom. Na početku je “ojro” za njih bio samo “tojro” odnosno “skup evro”, koji je mnoge proizvode za svakodnevnu upotrebu samo učinio skupljim. U međuvremenu se ljute što su u istoj sudbinskoj zajednici s Grčkom, Italijom i Španijom. “Oduzmite Grcima evro” bio je naslov u listu Bild početkom novembra.

Iako ankete pokazuju da svaki treći građanin Nemačke ima samo još malo ili nimalo poverenja u evro, podaci govore da je prosečna godišnja inflacija od uvođenja evra smanjena na 1,6 odsto što je čitav procenat manje od inflacije za vreme nemačke marke.

Preračunavaju evro u franke

Gotovo dve trećine Francuza (64 odsto) je protiv ideje o napuštanju evra i povratka na franak, dok je 36 za to. I dalje 43 odsto Francuza preračunava evre u franke da bi bolje razumeli cene. Decembra 2003. to je činilo 73 odsto građana. Velika većina - 81 odsto, rekla je da je prelazak na evropsku valutu doneo oštar porast cena.

Evro osiromašio Italijane

Nova valuta učinila ih je siromašnim, smatraju Italijani. A statistika ih u tome samo podržava. Od 2002. cene u Italiji porasle su za 21 odsto, a plate za samo 14 odsto. Ali u novoj godini će tek da osete šta sve moraju da izdrže za evro: povećanje poreza, smanjenje penzije, poskupljenje benzina, dizela, struje i gasa, štednju opština, škola i bolnica.

Posle euforije, otrežnjenje

Kada je Grčka uvela evro, mnogi Heleni osećali su se kao u raju. Nova valuta izazvala je euforiju kakva do tada nije postojala. U međuvremenu su se ljudi otreznili. Grčka je skoro beznadežno prezadužena, na pritisak EU i MMF zemlja je uvela rigorozni plan štednje. Prema svim prognozama, 2012. mogla bi da bude peta godina recesije u nizu, životni standard dramatično opada, raste nezaposlenost, prete talasi iseljavanja i masovno siromaštvo.

Pa ipak, ogromna većina od 11 miliona Grka ne vidi alternativu za evro. Prema jednoj anketi sprovedenoj u decembru, 66 odsto Grka pozitivno je ocenilo evro, 30 odsto negativno. A 69 odsto Helena čak veruje da bi povratak na drahmu bio lošiji za Grčku.

Britanski planovi za “Evrogedon”

Neuspeh evra imao bi teške posledice po Veliku Britaniju. Već sada britanska vlada i Centralna banka prebacuju krivicu za britansku stagnaciju na evro-zonu. U bulevarskim medijima uveliko se govori o hitnim planovima za „evrogedon“. Raspad Monetarne unije neki smatraju realnom mogućnošću za 2012. Britanska vlada, prema medijskom izveštavanju, hoće da zatvori granice, kkao bi odvratila mase ekonomskih izbeglica od kontinenta. Britanci koji žive u inosranstvu bi trebalo da budu “evakusiani”.

Među stanovništvom je evro-kriza dovela do još negativnijeg odnosa prema EU. Prema anketama, u međuvremenu većina Britanaca zagovara čak i izlazak iz EU.