Nedelja štednje 2011 - Nova bitka za tri milijarde evra

Objavljeno: 01.11.2011

Vesti izvor: Kamatica,Press

Kamate - Ponuđene kamate na depozite oročene u evrima na rok od šest meseci između 3 i 6 odsto, za oročenje na više od 12 meseci godišnja kamata od 7 do 9 procenata
Iako je ukupna štednja građana u bankama „teška" 7,5 milijardi evra, ona je nedovoljna i sporo raste, kažu za Press ekonomisti. Oni procenjuju da u srpskim džepovima i slamaricama ima još dve i po do tri milijarde evra, što pokazuje da se banke i dalje bore za poverenje građana.

Prosečna vrednost štednje po štednom ulogu u septembru je iznosila 1.362 evra, u 2010. je bila 1.328 evra, a pre šest godina 844 evra. Za razliku od prošle godine, kada su se banke za vreme Nedelje štednje utrkivale koja će dati veću kamatu na oročene evre, ove godine je većina banaka poslušala apel guvernera NBS da ne povećavaju kamate, jer bi posledica većih kamata na depozite bila i veća interesna stopa na kredite.

Obišli smo juče desetak ekspozitura u centru Beograda i nismo videli da se promet previše povećao zbog Nedelje štednje.

Mali iznosi u igri

- Ljudi su od jutros uglavnom ulazili da pitaju kakve smo kamate ponudili, ali se samo njih nekoliko pojavilo sa novcem koji su planirali da stave na štednju. Očekujemo, ipak, sledećih dana veće interesovanje i dobar rezultat u Nedelji štednje - rekla nam je službenica u jednoj od vodećih stranih banaka u Srbiji.

Bezbednosni razlozi

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić zaključuje da je izuzetno mali broj građana u našoj zemlji u mogućnosti da štedi. Kako kaže, najviše ljudi novac drži u banci isključivo iz bezbednosnih razloga, da ga neko ne bi iz kuće ukrao.

Pojedini domaći analitičari prognoziraju da će se u Nedelji štednje ponuđene kamate na depozite oročene u evrima, na rok od šest meseci, kretati od tri do šest odsto, do 12 meseci između 5,5 i 8,5 odsto, dok se za oročenje na više od 12 meseci očekuje godišnja kamata od sedam do devet odsto.

Direktor portala Kamatica Dušan Uzelac kaže da većina građana može samo da stavi manje svote novca na štednju, dok im je mislena imenica da oroče, recimo, 100.000 evra.

- Onaj ko ima 1.000 evra da stavi na štednju shvata da će, ako to uradi, za godinu dana, uz kamatu od pet odsto, dobiti nekih 50 evra. Kada se od toga odbije porez, njemu ostaje 45 evra, a kada to podeli na 12 meseci, znači da je u plusu 3,75 evra mesečno. I šta on sada da uradi? Jedino mu preostaje da za 3,75 evra i ne pomišlja na odlazak u banku - slikovito objašnjava Uzelac.

Da građani ne žele da rizikuju pokazuje i činjenica da je najveći deo štednje u Srbiji oročen na 12 meseci.

- Razlika između klijenata koji imaju poverenja u banke i onih koji nemaju je u tome što ovi prvi kažu - neka mi stoji tih 1.000 evra u banci jer neću da ih čuvam u kući, a drugi ne bi poverili ni pet evra mesečno banci. Banke, sa druge strane, to malo drugačije analiziraju pa kažu: ako na tržištu niko ne nudi više od pet odsto kamate, nećemo ni mi ići iznad toga - pojašnjava naš sagovornik.

27.08.2012