Većina korisnika kredita indeksiranih u švajcarskim francima, još nije zaboravila niz stresova koji su doživeli u avgustu i septembru 2011. kada su se „švajcarac“ i evro gotovo izjednačili.
Srećom, Nacionalna banka Švajcarske je ubrzo posle toga odredila minimalni odnos EUR/CHF od 1,2 i time nehotice ublažila muke i našim korisnicima kredita. Vrlo brzo posle toga stupio je na snagu i Zakon o zaštiti korisnika kredita finansijkih usluga, delimično i za korisnike aktivnih kredita, te je i to pomoglo korisnicima ovih kredita.
A onda je početkom 2013. počelo da se dešava ono što je normalan deo ciklusa u odnosu evra i švajcarskog franka. Naime evro i švajcarac su počeli da se „razilaze“, i to sve na radost švajcarske privrede i Evropske unije. I onda logično je zaključiti da ponekad i nije loše da biti „kolateralna šteta“.
Iako svi oni koji koriste ove kredite ovo znaju po debljini svojih novčanika, ipak ćemo objasniti kako se na ratu kredita odražava promena odnosa EUR/CHF na drugoj i trećoj decimali.
Ali prvo da pogledamo vrednost EUR i CHF u dinarima (po srednjem kursu NBS), kao i njihov odnos u periodima kada je bilo najlakše i najteže plaćati ratu kredita.
Po ovim podacima, nije teško primetiti da se u „najboljim“ vremenim podizanja kredita odnos EUR/CHF kretao oko 1:1,6, dok je u najtežim momentima švajcarac bio skoro pa izjednačen sa evrom. Ovo su naravno svi osetili po praznini u novčaniku.
I iako je malo verovatno da će švajcarac i evro doći na početnu vrednost od 1:1,6 i odnos 1:1,45 bi mnogo značio za sve korisnike kredita u švajcarcima.
Osnovno na šta treba obratiti pažnju je kurs dinara. Primetno je da je kurs dinara prema evru u poslednjih gotovo godinu dana stabilan i iako polako, ipak se značajno kreće u korist dinara.
Kurs dinara nam je potreban da bismo plastično pokazali kako se na ratu kredita odražava promena odnosa EUR/CHF, čak i na drugoj i trećoj decimali.
Pretpostavimo da će u narednih godinu dana kurs dinara prema evru biti stabilan, sa oscilacijom plus-minus 0,5% (1EUR=111RSD). Promene rate, zbog promene odnosa EUR/CFH ćemo prikazati za dve prilično karakteristične rate kredita - 350 i 800 CHF.
Polazimo od jučerašnjeg odnosa EUR/CHF 1: 1.261, kao i stabilnog kursa dinara prema evru od 111.
Iako izgleda neznatno, promene na drugoj i trećoj decimali vode promeni na prvoj decimali, pa se razlike mere čak i u hiljadama dinara.
Sa druge strane da vidimo na istom principu kako se menja dug glavnice sa promenom odnosa EUR/CHF.
Za dug na današnji dan od 70.000CHF ( 55.511 EUR, pri navedenom odnosu) promena od +0.001, znači da ćete sutra biti dužni 55.467 EUR. Gotovo 44 EUR manje. A pri promeni od +0,01, u korist EUR-a bićete dužni 436 EUR manje nego pre. E, ovo već nije zanemarljiva brojka.
| Ukoliko volite da pratite promene EUR prema CHF, možete to činiti svakodnevno, na linku Rojtersa: http://www.reuters.com/finance/currencies/quote?srcAmt=1.00&srcCurr=EUR&destAmt=&destCurr=CHF |
Praksa je pokazala da period „razilaženja“ evra i švajcarca traje četiri do pet godina, te bi bilo dobro ovaj period iskoristiti za eventualnu prevremenu otplatu ili zamenu postojeće nekretninu manjom. A svaka pomoć od strane države će, svakako dobro doći, ukoliko je uopšte bude.
Pitanje koje nas sve muči je definiivno da li će u trenutku kada odnos EUR/CHF bude bio približan onom iz 2006, 2007. i 2008. uopšte banke zadržati mogućnost konverzije kredita u EUR. Na ovaj odgovor nećemo davati prognoze, nego ćemo ipak morati sačekati i videti.
Neki od svetskih stručnjaka predviđaju odnos EUR/CHF na kraju godine čak 1:1.35, a za tri godine i 1:1,45. No, kako se pokazalo da je evro vrlo ranjiva valuta, a dinar „bolesnik koji se večito oporavlja“, ovakva prognoza može da ne pokaže nikakve rezultate na domaćoj sceni.
Ipak, čini se da se korisnicima kredita u švajcarcima polako približava nov izlazak sunca, kao izlaz iz teške situacije, i to sve zahvaljujući samo strpljenju i onom čuvenom „presipanju iz šupljeg u prazno“ što smo svi odlično savladali.
Ne konvertujete kredite u evro, strpite se, jer ne kaže se džabe - Strpljen, spašen!
Ipak bi trebalo napomenuti da su banke u "zlatnom" periodu povećavale kamate na kredite u CHF i time ne samo da boljitak nije osetio onaj ko je kredit imao, nego za posledicu ima manju otplatu glavnice, koja i sada posle donošenja zakona o zaštiti potrošača prouzrukuje veće rate od onih u osnovnim ugovorima. A u najgorim periodima to je bilo skoro neizdrživo !
Banke su opljačkale korisnike kredita, a sada, ovakvim tekstovima plasiranim od njih, pokušavaju da spinovanjem prebace totalnu krivicu na krizu...!
ali za to povećavanje kamata postoje tužbe koje će pokazati ko je u pravu. svakako ovo ima smisla jer na žalost ne utičemo ni na kurs dinara a kamoli na odnos eur i chf. i ne mislim da je tekst plasiran od stane banke, jer kad se odnos chf i eur normalizuje videćemo dal će nam banke tada dozvoliti da ga prebacimo u eur, jer će one biti na gubitku (fiktivno) zato što će glavnica kredita drastično opasti što zbog odnosa, što zbog otplate!