Baroso: Manji porezi na plate, veća zaposlenost

Objavljeno: 19.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Business

Predsednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso predstavio je zastupnicima Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici u Strasburu, predlog niza mera usmerenih na podsticanje zapošljavanja, koje između ostaloga uključuju poresko rasterećenje rada i uvođenje - pristojnih i održivih - minimalnih plata i program podsticaja rasta u Grčkoj.

- Evropi je potrebna strategija za zapošljavanje kako bi se borila s neprihvatljivo visokim nivoom nezaposlenosti. Evropska unija ima neiskorišćen potencijal za stvaranje radnih mesta. Zelena ekonomija, sektor zdravstva i novih tehnologija zajedno će stvoriti više od 20 miliona radnih mesta u sledećih nekoliko godina. Zemlje članice treba da iskoriste tu prilliku, da mobiliziraju postojeće resurse i podstiču tržište rada u tijesnoj suradnji sa socijalnim partnerima - rekao je Barroso.

Kako bi se podstaklo zapošljavanje, Komisija predlaže zemljama članicama da podrže samozapošljavanje, da ciljano subvencionišu otvaranje novih radnih mesta, pronađu načine za pretvaranje neformalnog i neprijavljenog posla u legalno zaposlenje i da smanje poreze za najslabije grupe zaposlenih.

Ono što bi državni budžeti izgubili s manjim porezima na rad trebalo bi da bude nadoknađeno kroz ekološke poreze. Komisija predlaže zemljama članicama da razmisle o uvođenju minimalnih plata, koje bi trebale da pomognu u zaustavljanja pada cene rada.

- Minimalne plate pomažu u sprečavanju destruktivne utrke u snižavanju cijene rada i važan su čimbenik za pristojnu kvalitetu rada - kaže se u dokumentu Komisije.

Komisija je dosad bila protiv fiksiranja minimalne plate, tvrdeći da to može biti prepreka za otvaranje novih radnih mesta. U svom dokumentu, Komisija sada ističe da bi uvođenje diferenciranih minimalnih plata, koje postoje u nekim zemljama članicama, što bi mogao biti jedan od efikasnih načina za podsticanje zapošljavanja.

Jedna od takvih država je Nemačka, gde se se minimalne plate dogovaraju na sektorskom nivou.

Komisija preporučuje reformu tržišta rada koja bi bila zasnovana na kombinaciji fleksibilnosti i sigurnosti. Fleksibilnost bi omogućila poslodavcima lakše primanje i otpuštanje radnika, a radnici bi imali sigurnost da gubitkom posla ne bi ostali bez sredstava za život. Takav se sistem pokazao efikasnim u skandinavskim zemaljama.

Komisija takođe poziva zemlje članice da razmisle o ukidanju postojećih ograničenja za kretanje radnika iz Bugarske i Rumunije. Petnaest starih zemalja članica imaju pravnu mogućnost da zabrane zapošljavanje Bugara i Rumuna na najviše sedam godina, odnosno do kraja 2013. godine.

Barroso je, govoreći o Grčkoj, istakao da su se nakon dugotrajne krize stvorili uslovi za odmak od krize prema gospodarskom rastu.

- Grčki narod nije sam u svojim naporima da zemlju vrati na put povratka rastu i zapošljavanju. Evropska unija i šira međunarodna zajednica pokazali su dosad nezabeleženu solidarnost s grčkim narodom. Paket pomoći zajmova i otpisa dugova dosegnuo je iznos od 380 milijardi evra. Žrtve koje podnosi grčki narod donijet će plodove u bliskoj budućnosti kada Grčka provede prioritete koje je za ovu godinu identificirala Komisija - rekao je Barroso.

Komisija je u svom dokumentu iznela detaljne predloge kako se mogu koristiti sredstva iz evropskih fondova za osiguranje zajmova i garancije za mala i srednja preduzeća u Grčkoj. Komisija je promenila sopstvena pravila i učinila ih fleksibilnijim kako bi se lakše primenjivala u Grčkoj. Iz evropskih fondova za tu svrhu na raspolaganju je 4 milijarde evra.

Program takođe sadrži i mere pomoći za socijalno najugroženije, na primer da se smanjenja penzija rade ciljano i zaštite oni s najnižim penzijama, kao i da se suzbijaju prevare sa socijalnom pomoći.