BEOGRAD, 26. oktobra (Tanjug) - Potpredsednica vlade i ministarka građvinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da će prvih 40 kilometara Koridora 11 biti otvoreno u narednih deset dana. Mihajlović je istakla da su svi poslovi završeni, uključujući i dva tunela na kojima se popravljala betonska podloga .
Gostujući na N1, ona je rekla da nema nameru da odgovara na optužbe kompanije Planum da nije tačno da je bilo problema u tunelima, već da neko hoće da ih istisne iz posla.
Kako kaže, puno je učinila na tome da domaće kompanije budu ne samo podizvođači, nego i glavni izvođači na rehabilitaciji i izgradnji puteva u Srbiji, ali da o problemima sa betonskom podlogom u tunelima na Koridoru 11 postoji dokumentacija koja jasno pokazuje da nisu dobro urađeni.
Odgovarajući na pitanje kako je moguće da nadzor radova na Koridoru 11 počinje 12. januara 2016. godine, iako se ta deonica gradila od februara 2013, ministarka je rekla da je Ministarstvo tri puta upozoravalo Koridore Srbije da moraju da imaju nadzor, pre nego što je on uveden.
Nije precizirala zašto zbog toga direktor Koridora nije snosio sankcije, već je navela da će po otvaranju deonica biti urađena revizija svih radova na toj deonici, posle čega će, ukoliko se pokaže da je bilo propusta, preduzeti propisane mere.
Cilj revizije, kako je rekla Mihajlović, nije samo da se utvrdi da li je bilo propusta na Koridoru 11, već da država vidi šta mora da uradi kako se to više ne bi ponavljalo.
Ona je dodala da probijanje roka od mesec i po dana nije neuobičajeno kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima, ali da bi volela da se rokovi poštuju, i da joj je važno da se poštuju i cena i rokovi definisani ugovorom.
Najavila je i da će naredne godine biti kompletirana cela deonica Koridora 11 od Obrenovca do Čačka.
Mihajlović je rekla i da nije zadovoljna što je do sada ozakonjeno tek 30.000 objekata, podsetivši da je doneta odluka da svaka lokalna samoprava dobije mesečnu kvotu objekata koji moraju biti ozakonjeni ili će u suprotnom snositi određene sankcije.
Ona je ukazala na to da postoje određeni problemi na terenu poput malog broja inspektora koji su zaduženi za popisivanje nelegalnih objekata, i malog broja ljudi koji rade na ozakonjenju, ali da je država spremna da pomogne tako što će po opštinama biti zaposlen određen broj ljudi na tačno određeno vreme koji će raditi na ozakonjenju.
Navela je i da je npr. samo za grad Beograd cilj da do kraja godine ima još najmanje 100.000 ozakonjenih objekata.
Paralelno za ozakonjenjem ide i proces rušenja objekata koji ne mogu da se legalizuju, objašnjava Mihajlović, ali dodaje da cilj zakona nije rušenje, već da se ozakoni sve ono što može da se ozakoni.
Ostavi komentar