Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) Srbije pozvalo je predstavnike lokalnih samouprava da razmotre mogućnosti za dodatne mere pomoći i da im otpišu ili odlože dažbine kako bi se ublažile posledice pandemije virusa korona i pomoglo ugostiteljima da prežive ovu kalendarsku godinu
HORES je pismom pod naslovom "Poziv za spas" predložio predsednicima opština i gradonačelnicima da zajedno sa predstavnicima ugostiteljsko - turističkog sektora na njihovoj teritoriji razmotre mogućnosti za otpis poreza na imovinu do kraja godine i reprogram obaveza prema lokalnim javnim preduzećima.
Predlaže se i obustava dažbina za period zdravstvene krize, takse za zauzeće javnog prostora za letnje bašte, za isticanje firme, korišćenje i uredjenje gradjevinskog zemljišta i takse za produžetak radnog vremena u vreme proslava.
"Opšte mere Vlade Srbije za pomoć privredi pomogle su ugostiteljskom sektoru da u prvom naletu zdravstvene krize sačuva radna mesta u 380 hotela i kod nekoliko hiljada malih preduzetnika, ali nevidjena kriza i dalje ugrožava njihov opstanak i zaposlenost", navedeno je u pismu.
Dodaje se da hotelima i restoranima pristižu na naplatu fiksni računi i rate kredita, a i dalje nemaju skoro nikakvih prihoda jer je od marta do juna otkazano 2.132.000 rezervacija i izgubljeno 230 miliona evra.
Dodatni troškovi zbog sprovođenja mera zdravstvene zašite po smeštajnog jedinici u hotelima, kako se navodi su 75 evra, a za restorane 32 evra po stolici.
"Procenjujemo da će pad prihoda u ugostiteljstvu u drugom i trećem kvartalu biti oko 80 odsto", navodi se u pismu upućenom lokalnim samoupravama.Ističe se da bi zatvaranje tog tržišta imalo ogroman uticaj na lanac snabdevanja, od poljoprivrede, prerade hrane do distributera i skladištara.
Srbija, kako se navodi, raspolaže sa 18.000 smeštajnih jedinica u 380 hotela, a od toga se 9.770 nalazi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Samo u ta tri grada otkazano je 1,3 miliona noćenja.
HORES je, kako se navodi, zahvalan pojedinim lokalnim samoupravama koje su već donele dodatne mere za preživljavanje ugostiteljstva i primer su dobre prakse.
Ostavi komentar