Zamislite da postoji uređaj kojim biste umesto za nekoliko sati baterije na svim uređajima napunili za desetak minuta, ili da električni skuter napunite dovoljno da pređete 100 km, a da vas to košta svega 13 dinara
Inovator iz Beograda, Slavko Radosavljević (83), doktor energetske elektronike i izumitelj 14 patenata, ovu zamisao učinio je stvarnom.
Zahvaljujući njegovim PARS patentima, sve vrste akumulatora i baterija za čije punjenje treba i do 20 sati mogu da se napune i do osam puta brže i to bez grejanja.
Slavko, inače pukovnik u penziji koji poslednjih 25 godina živi u španskoj Marbelji, na ideju o skraćivanju vremena punjenja došao je dok je bio u vojsci.
- Tada sam primetio da vojska puni baterije od 12 do 20 sati, što je mnogo. Kao tada mladi kapetan pitao sam svoje nadređene da li je moguće da se to vreme skrati i dobio odobrenje da se pozabavim tim problemom. Napravio sam uređaj koji je punio baterije i akumulatore za 2-4 sata i Rudi Čajevac-Profesionala ga je proizvodila i snabdevala vojsku sve dok ta namenska industrija nije zatvorena - govori Slavko.
Ovaj inovator nepresušne energije, iako u devetoj deceniji, sada je napravio uređaj koji još brže puni baterije i čija je primena moguća u svim oblastima.
-Moguće je puniti mobilne telefone, laptopove, električne skutere, trotinete, automobile, bicikle i tricikle, rudarske lampe, dronove, vojnu opremu, medicinske uređaje... Jedna kineska kompanija zainteresovana je za kupovinu punjača za električne skutere, i to minimum 2.000 punjača mesečno, sa tendencijom da bude i više od 10.000 komada. Želim da proizvodnja bude u Srbiji, da to budu patenti sa našeg tržišta, i to je razlog mog vraćanja u Srbiju - ističe Slavko.
Široka primena ovakvih uređaja u vojsci, policiji, rudarstvu, medicini nagoveštava kolika je potencijalna zainteresovanost za široku primenu ovih uređaja. Stoga se Slavko i vratio u Srbiju gde je sa unukom Stefanom Simićem osnovao firmu i pokušava da pronađe zainteresovane investitore koji bi uložili u proizvodnju.
- Ja hoću da srpske firme to proizvode, da se proizvodnja dalje od nas širi prema svetu. To nisu velike finansije za ulaganje.Mi bismo želeli da imamo partnere sa kojima bismo zajedno proizvodili uređaje koji mogu svima da olakšaju živote i po kojima bi Srbija mogla biti prepoznatljiva u svetu- kaže Slavko.
Brava koja ne može da se obije?
Među Slavkovim patentima nalazi se i jedan pomalo neobičan za njegovu struku - brava koja ne može da se obije.
- Držao sam 2001. godine predavanje u Čikagu o Teslinim ostvarenjima kad mi je prišao čovek i izneo mi veliki problem sa kojim se tamo suočavaju, a to su provale i krađe. Sećam se da sam u povratku kupio četiri brave, rasklopio ih i razmišljao šta lopov radi kad obija vrata i onda sam se dosetio rešenja. Lopovi raznim spravama pokušavaju da otkjučaju bravu, odnosno da pomere rezu kako bi se vrata otvorila, a moja ideja je bila da na to dodam klin koji bi prolazio kroz reze i koji ne bi dozvolio da se one pomeraju. Uređaj je malen, elektronski i namenjen za sve vrste i tipove brava. Njegova proizvodnja koštala bi 20 EUR po komadu, a u prodaji bi koštao najviše 70-80 EUR - kaže Slavko.
Ostavi komentar