Moguće je imati tekući račun bez troškova

Od 33 banke koje posluju na tržištu Srbije, samo sedam banaka građanima pruža mogućnost da otvore i imaju račun u banci na kome će povremeno imati uplate, a da je to besplatno, rezultati su istraživanja portala Kamatica.

Stara poslovica kaže da „nema besplatnog ručka“, a to je pravilo sto odsto tačno naročito kada poslujete sa bankom. Dinarski ili tekući račun osnovni je bankarski proizvod i u tom smislu većina banaka (15) u svojoj ponudi ima samo račune uz koje naplaćuje i redovno mesečno održavanje.

Ukoliko redovno primate platu i u fokusu vam je blizina banke, usluga koju pruža, druge dodatne usluge, možda na visinu mesečnih troškova održavanja i nećete obratiti pažnju, ali ćete ukoliko to nije slučaj i te kako biti zabrinuti što banci morate da ostavite nekoliko stotina dinara mesečno za račun koji uopšte ne koristite.

Prema analizi portala Kamatica, troškovi održavanja dinarskog računa mogu se kretati od 0 do 235 dinara mesečno, a to će, priznaćete, biti značajna stavka ukoliko ne primate redovno platu, već s vremena na vreme primate honorare ili vam neko uplaćuje novac po drugim osnovama.

Portal Kamatica istraživao je stanje na tržištu u ponudi najbolje usluge za otvaranje i vođenje tekućeg računa za građane koji ne rade, ne primaju redovno platu, ili im je jednostavno potreban račun na kome će s vremena ne vreme imati neke uplate. Ovo su rezultati:

Od 33 banke koje posluju na teritoriji Srbije, čak 15 banaka nema opciju otvaranja računa bez naplate održavanja. Od 33 banke koje poseduju dozvolu Narodne banke Srbije nisu bili dostupni podaci banaka za Dunav banku, akcionarsko društvo Zvečan, i Jugobanka Jugobanku Kosovska Mitrovica.

Bez obzira na to da li imate nekih promena na računu, odnosno da li vam na taj račun ležu pare ili ne, vi ste u obavezi da plaćate mesečno održavanje koje se kreće od 110 dinara, koliko naplaćuje KBC banka, do 235 dinara mesečno, koliko naplaćuje Unikredit banka.

Najekstremniji primer je Poštanska štedionica, koja insistira na tome da morate imati mesečna primanja, jer ona mesečno na ime održavanja naplaćuje jedan odsto od sume koja vam leže na račun. U tom smislu, kako su nam objasnili u jednoj od ekspozitura, ne prihvataju klijente koji će imati povremena plaćanja, jer ih to onemogućava da na mesečnom nivou naplate svoju uslugu.

Iako na klijentu koji bira banku i otvara račun leži sva odgovornost za izbor, možemo reći da nešto korektniji odnos prema klijentima ima deset banaka na tržištu koje naplaćuju proviziju samo onda kada imate nekih promena na računu, dok vam se u periodu kada vam je račun u mirovanju, odnosno kada nemate nikakva primanja, provizija ne naplaćuje.

Najmanju proviziju među tim bankama imaju Findomestik banka, Hipo banka, Komercijalna i Univerzal banka, koje održavanje računa naplaćuju 150 dinara, samo ukoliko imate transakcija dok je najskuplja Moskovska banka koja održavanje naplaćuje 200 dinara.

Jedinstven je slučaj i NLB banke koja ima u ponudi račun za povremene uplate. Ukoliko to naglasite banci, otvaranje takvog računa košta će vas 1.200 dinara jednokratno, ali zato nadalje za korišćenje tog računa nećete plaćati nikakve provizije.

Rajfajzen banka klijentima koji imaju povremene uplate održavanje naplaćuje 150 dinara, ali ima opciju otvaranja računa za nezaposlene građane, pri čemu je za te građane uz potvrdu Nacionalne službe za zapošljavanje otvaranje i vođenje računa potpuno besplatno.

Od ostalih banaka svega sedam banaka ne naplaćuje nikakvu proviziju za otvaranje i vođenje dinarskih računa za povremena plaćanja. To su Agrobanka, koja je trenutno pod prinudnom upravom NBS, AIK banka, Razvojna banka Vojvodine, Marfin banka, Srpska banka, Folks banka i Oportuniti banka.

Ako sagledamo malo širu sliku, videćemo da je uglavnom reč o bankama koje nemaju veliko tržišno učešće, što znači da su, naročito u unutrašnjosti Srbije, ekspoziture tih banaka uglavnom nedostupne za građane.

S druge strane, podatak da je u bankama u Srbiji registrovano 6,397 miliona tekućih računa koje koristi 4,326 miliona građana (podaci Udruženja banaka Srbije), a da najveće banke koje posluju na tržištu Srbije uglavnom naplaćuju proviziju bez obzira na to da li imate promena na računu, govori i o tome da je cena održavanja tekućeg računa stavka o kojoj prosečni klijent banke u Srbiji malo ili nimalo ne brine.

U situaciji kada gotovo 60 odsto poslodavaca kasni sa isplatom plate, a nezaposlenost je blizu 23 odsto – naplata provizije samo onda kada imate transakcije po računu izgleda kao jedino fer rešenje. Pravo je banke da ponudi određenu uslugu po određenoj ceni, ali pravo i odgovornost klijenta je da odabere banku i uslugu po njegovoj meri.

Nakon ovog istraživanja nekako poslednji utisak ostaje da su građani sami po sebi još nesvesni svoje finansijske odgovornosti i činjenice da upravo svojih odabirom banke govore celom tržištu u kom pravcu ponuda usluge mora da se kreće.