Koliko ping-pong loptica staje u Mediteransko more? Da li se brže pliva u vodi ili sirupu? Kada je vetrovito da li obilazak avionom traje duže, manje ili isto? U današnje vreme, veliki broj kompanija je od Googla preuzeo raznovrsne enigmatike, slagalice i zagonetke u cilju intervjuisanja potencijalnih zaposlenih.
Po mišljenju Vilijema Paundstouna, autora nove knjige „Are You Smart Enough to Work at Google?“ (Da li ste dovoljno pametni da radite u Guglu?), kompanija IBM je prva počela da primenjuje ove nekonvencionalne metode intervjuisanja.
Nakon Drugog Svetskog Rata, kada su se pojavili prvi kompjuteri, uočila je da komjutersko programiranje ne spada u granu elektro- inženjeringa. Imali su ljude sa raznovrsnim strukama, pa su počeli da primenjuju različite logičke slagalice u intervjuisanju istih da bi videli da li su ljudi sposobni da razmišljaju u novim smerovima.
Danas, Paundstoun ističe, ovakva vrsta intervjuisanja primenjuje se sve više, u bankarstvu i konsaltingu, pa čak i u trgovini, jer je očigledno da tradicionalno intervjuisanje ne može puno da govori o osobi koja konkuriše za posao.
Najbolji način da se predvidi da li će se i kako neka osoba pokazati u svom radu jeste da se pitanja odnose na stvari u vezi posla.
Jedan od razloga zbog čega su „Gugl“ intervjui opšte poznati jeste što postoji puno rada u samom intervjuu. Ono što kompanije žele da naglase putem intervjuisanja jeste spremnost zaposlenih da budu otvoreni za nove ideje i fleksibilan način razmišljanja.
Postavlja se pitanje: Kako se neko može pripremti za ovakvu vrstu intervjuisanja?
Paundstoun naglašava da je ova vrsta pitanja teška, što znači da se prvi odgovor koji padne na pamet intervjuisanoj osobi uglavnom pokaže kao pogrešan.
Po njegovom mišljenju, mora se analizirati pristup rešavanja postavljenog pitanja, jer je to dobar korak ka razvijanju više strategija. Kompanije vole da imaju ljude koji su veoma otvoreni u idejama.
Jedna od omiljenih mozgalica Vilijema Paundstouna jeste: Kako bi ste izmerili svoju glavu?
Nema stvarno dobrog ogovora na to pitanje, ističe, ali pametni ljudi bi koristili Arhimedov metod. Arhimed je izmerio krunu svoga kralja da bi otkrio da li je od čistog zlata tako što je potopio krunu u antičko kupatilo da bi otkrio njenu težinu. Isti princip se može primeniti i ovde, tako što se glava može potopiti u bazen i izmeriti količina vode koja je iscurela iz bazena prilikom potapanja. Kako je gustina ljudskog tela približna gustini vode, uz činjenicu da čovek može jedva plutati u bazenu, ovakav odgovor bi bio skoro savršen, ali možda jednog dana neko dođe do definitivnog odgovora.
Na kraju, naglašava, nije sve u odgovoru, već u samom procesu dolaženja do istog.
Ostavi komentar