Slovenci pripremili dva scenarija za krizu

Prema analizi Banke Slovenije, u slučaju pada ekonomske aktivnosti od oko 6 odsto, slovenačke banke mogle bi raditi blizu nule. U slučaju dublje recesije, bankarski sistem bi krajem godine poslovao sa velikim gubitkom

Ljubljana

Banka Slovenije pripremila je dva scenarija - blaži, prema kojem bi privredna aktivnost ove godine pala za šest procenata, i teži, prema kojem bi BDP pao za čak 16 odsto.

"U ovom blažem scenariju očekuje se da će rezultat biti oko nule, dok bi u težem slučaju povrat kapitala mogao pasti na negativne vrednosti, na minus sedam do minus osam odsto", objasnila je Meta Ahtik iz Banke za Radio Slovenija krajem godine.

Kreditni portfelj banaka dodatno bi se pogoršavao u grubljim scenarijima, a troškovi umanjenja i rezervisanja bi se povećavali. Na taj način banke bi mogle potrošiti gotovo tri četvrtine svog prihoda. Znači li to da će, kao i u prošloj krizi, i sada centralna banka zahtevati dokapitalizaciju banaka?

"Nismo tako daleko", kaže Ahtik: "Bankarski sistem bi takođe apsorbovao toliko gubitaka, ali naravno, slika se može razlikovati za pojedine banke."

U prethodnoj krizi glavni problem su bila prezadužena preduzeća, ali ovaj put, prema Banci Slovenije, to mogu biti domaćinstva. Na ovo ukazuje i broj zahteva domaćinstava za odlaganje plaćanja kredita. Dok je sedam hiljada kompanija podnelo takve prijave do sredine prošle nedelje, među domaćinstvima je još više takvih prijava, tačnije 15.000.

Banka Slovenije naglasila je da to "unosi novu neizvesnost u bankarski sistem u narednom periodu".

Banka Slovenije u analizi takođe primećuje da se najveće negativne posledice mogu očekivati u delatnosti trgovine, transporta i skladištenja i ugostiteljstva, koje su snažno povezane s turizmom, te u industriji koja je snažno uključena u globalne lance vrednosti i zavisi od najvažnijih uslova. Negativni učinak prelivaće se i u saobraćajne aktivnosti hlađenjem ekonomija i poremećajima u globalnim lancima snabdevanja.