BEOGRAD, 11. aprila (Tanjug) - Srbija ima vrlo pragmatične razloge zašto želi da se priključi Evropskoj uniji do 2020, i to uprkos izlasku Velike Britanije iz EU, izjavio je u intervjuu za poslovne vesti Radija BBC World Servisa predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke i glavni ekonomista srpskog pregovaračkog tima sa EU Vladimir Krulj. Krulj je istakao da Srbija, kao mala zemlja, mora da privuče investicije kako bi imala održiv ekonomski rast.
Krulj je istakao da Srbija, kao mala zemlja, mora da privuče investicije kako bi imala održiv ekonomski rast.
"Vlada Srbije koju predvodi premijer Aleksandar Vučić sprovela je sveobuhvatan i veoma uspešan program fiskalne konsolidacije. Dve trećine ukupnih investicija dolaze iz EU. Oko 90 odsto od novootvorenih stranih kompanija u Srbiji od 2000. je iz EU. Sve su to više nego pragmatični razlozi zbog čega Srbija želi da prihvati evropske tekovine, evropsku vladavinu prava i evropske insititucije u punom kapacitetu", naglasio je Krulj.
Govoreći o Bregzitu i njegovom uticaju na budućnost Unije, Krulj smatra da je trenutno teško proceniti kako će Evropa izgledati u trenutku kada joj se Srbija pridruži.
"Ono što je za Srbiju najbitnije jeste da na tehničkom nivou uspešno ispregovara uslove za ulazak u EU, u najboljem ekonomskom i političkom interesu Srbije. Iako je Srbija mala zemlja i bez pristupa strukturnim evropskim fondovima na način na koji to imaju punopravne članice, ona je ostvarila fiskalni deficit od 1,4 odsto, što je mnogo bolje nego u većini zemalja EU", ukazao je Krulj.
On je naglasio da Srbija rado prihvata pravila EU koja će privući investitore u Srbiju.
"Ako imamo veću zaposlenost, ukoliko zadržimo mlade u Srbiji, ukoliko učinimo život boljim za prosečne ljude u Srbiji, onda smo na dobrom putu", naglasio je Krulj i dodao da Srbija mora da razvija tržište i nove kompanije koje će ponuditi zaposlenje mladim ljudima i stvoriti uslove da oni ostanu u Srbiji.
Interes EU, podvukao je Krulj, jeste da zemlje regiona zapadnog Balkana postanu punopravne članice EU, kako bi se očuvala dugoročna stabilnost regiona.
"Ukoliko bi sve zemlje regiona, koje sada trguju međusobno, razvile svoju ukupnu trgovinu i ekonomsku razmenu, ukoliko bi postojalo ogromno, razvijeno tržište u zemljama u regionu koji je prošao kroz dramatičan period pre skoro 30 godina, ukoliko bi se integrisali u jasan sistem, sistem vrednosti i vladavine prava, to bi donelo stabilnost regionu, donelo bi određena pravila kojih sve zemlje moraju da pridržavaju i bilo bi manje problema u budućnosti", zaključio je Krulj.
Ostavi komentar