2010. godina bi prema svim pokazateljima mogla biti godina obrta, tako da se veće perspektive otvaraju „smelijim ulagačima“, dok će za „konzervativne ulagače“ to zasigurno biti daleko manje profitabilna godina.

Tim portala Kamatica.com je istraživao koji su vidovi ulaganja za građane najpovoljniji sa aspekta sigurnosti ulaganja, roka ulaganja i visine prinosa. Analizirano je šest najzastupljenijih vidova ulaganja u našoj zemlji:

 

 

Dinarska štednja je izuzimajući kraj prethodne i početak 2009. godine, bila vrlo atraktivna. Prednosti dinarske štednje su viša kamatna stopa u odnosu na devizne uloge i neoporezive ostvarene kamate. Glavni nedostatak dinarske štednje je najvećim delom psihološkog karaktera i predstavlja strah od slabljenja vrednosti dinara.

 

Ekonomski analitičari su poprilično podeljeni oko prognoze kretanja kursa u 2010. godini, ali je generalni stav da osetnijih fluktuacija dinara neće biti (preko 5% u oba smera), sem u prva tri meseca naredne godine, kada se očekuje klizanje kursa do granice 100 dinara za jedan evro.

 

Očekivani pad referentne kamatne stope Narodne banke Srbije u narednoj godini bi mogao ovu štednju učiniti manje atraktivnom za ulagače, posebno ako se ima u vidu da su državni zapisi ozbiljna konkurencija dinarskoj štednji u bankama. Jasno je da će kamatne stope na bankarske depozite u narednoj godini padati, tako i na dinarsku štednju.

 

Dinarsku štednju ne preporučujemo samo onima koji štede sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti u tačno određenom vremenskom periodu, zbog mogućih kratkoročnih depresijacija dinara. Za sve ostale namene, ovo bi mogla biti isplativija opcija od devizne štednje, ukoliko se u obzir uzmu takozvani oportunitetni troškovi prelaska na deviznu štednju (troškovi konverzije, niže kamatne stope na deviznu štednju i sl.). Imajte u vidu da je ovo jedina vrsta štednje kod koje ćete imati zasigurno veću kamatnu stopu na uložena sredstva u odnosu na stopu inflacije. Takođe, dinarska štednja će zasigurno ostati neoporezovani vid ulaganja i nakon 2009. godine, za razliku od devizne štednje. Država garantuje dinarske uloge do visine protivvrednosti 50.000 evra.

 

 

 

Za devizne štediše je 2009. godina bila „zlatna“. Kamatne stope su se kretale od 5-9%, tako da je 2009. godina bila godina najviše prosečne kamatne stope na deviznu štednju u poslednjih nekoliko decenija (ne računajući kamatne stope piramidalnih banaka u devedesetim godinama). Kraj godine obeležava osetan pad kamatnih stopa, što ukazuje na blagi oporavak finansijskog sistema, a verujemo da će takav trend biti nastavljen.

U 2010. godini biće vraćen i porez na ostvarenu kamatnu stopu, ali ovog puta u manjem procentualnom iznosu – 10%. Uz pad kamatnih stopa na devizne depozite u poslovnim bankama, uvođenje poreza bi moglo dodatno oslabiti atraktivnost devizne štednje.

 

Država garantuje devizne uloge do visine protivvrednosti 50.000 evra po računu na ime u svakoj pojedinačnoj banci.

 

Upoređujući efekte dinarske i devizne štednje, može se reći da je 2009. bila godina devizne štednje, a da će 2010. ipak biti više godina dinarske, nego devizne štednje. Na strani dinarske štednje su više kamatne stope, neoporezivanje ostvarene kamate, niža inflacija nego u 2009. i očekivanja relativno stabilnog kursa dinara prema evru (+/-5%).

 

 

 

Investicioni fondovi su u 2009. godini bili rizična investicija i vrlo neizvesna investicija, te smo u preporukama za ulaganja u 2009. godini i preporučili izbegavanje ulaganja radi kratkoročnih prinosa. Ulaz na „velika vrata“ investicionih mogućnosti u Srbiji je završio neslavno po investicione fondove. U 2009. godini, broj investicionih fondova se smanjio, uložena sredstva su desetkovana, a vrednost investicione jedinice je fluktuirala tokom godine, uglavnom zavisno od kretanja indeksa Beogradske berze. U ovoj godini su usvojene i izmene Zakona o investicionim fondovima, koje bi mogle omogućiti veći manevarski prostor fondovima i mogućnosti da postanu nezavisniji od kretanja indeksa Beogradske berze.

 

Ostajemo pri stavu da i u 2010. godini ulaganje u investicione fondove radi kratkoročnih plasmana nisu preporučljiva investicija, ali ulaganje u investicione fondove radi dugoročnijih prinosa (3 i više godina) je svakako dobra investicija, imajući u vidu vrlo nizak nivo vrednosti investicionih jedinica. Ove preporuke ne važe za fondove očuvanja vrednosti imovine (novčane fondove), gde se preporučuje ulaganje ukoliko želite da štedite u dinarima u rokovima kraćim od godinu dana, jer ćete u kratkom roku dobiti višu kamatnu stopu nego u poslovnim bankama, a sredstva će vam biti dostupna u svakom trenutku.

 

Država ne daje garancije za uloge u investicione fondove.

 

 

 

U 2009. godini su emitovani prvi državni zapisi, kojima je država prikupila značajna sredstva za finansiranje uglavnom budžetskog deficita. Prve emisije ovih zapisa su nosile kamatnu stopu i do blizu 18%, što u trenutnim uslovima predstavlja ogroman prinos na uložena sredstva.

 

Danas su, međutim, prinosi na ovaj vid ulaganja oko 10% i kreću se u nivou referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Zbog toga se očekuje da pad prinosa po osnovu ovih ulaganja nastavi sa padom, obzirom da je realno očekivati pad referentne kamatne stope Narodne banke Srbije tokom 2010. godine.

 

Procena portala Kamatica.com na početku 2009. godine je bila da će ovo tokom 2009. godine biti najatraktivniji vid ulaganja u Srbiji, što se i ostvarilo. Za 2010. godinu prognoziramo nešto manju atraktivnost ovog vida ulaganja i njihovo uravnoteženje sa kamatnim stopama na dinarsku štednju poslovnih banaka. Ipak, imajući u vidu da je kod ove vrste ulaganja prisutan najviši nivo sigurnosti i neoporezovanost ostvarenih prihoda, državni zapisi će ostati važan vid ulaganja za sva fizička i pravna lica, ali i ozbiljan konkurent dinarskoj štednji u poslovnim bankama.

 

Ovi zapisi se emituju sa rokom dospeća od 90 dana, 180 i 365 dana, po kamatnoj stopi koja se određuje na aukciji, a koja se kreće u malom rasponu oko referentne kamatne stope. Vrednost pojedinačnog zapisa je 10.000 dinara, a minimalna kupovina može biti 20 zapisa po jednom klijentu.

 

 

 

Penzioni fondovi su se pokazali veoma izdržljivim uprkos svim problemima sa svetskom finansijskom krizom. Tokom 2009. godine su svoju vrednost uvećali u nivou dinarske štednje u poslovnim bankama, što je impozantan rezultat imajući u vidu kretanja na tržištu kapitala. Imajući u vidu dugoročnost ulaganja u ove fondove i njihovu relativnu nezavisnost u odnosu na kratkoročna kretanja, posmatrajući ukupne efekte ulaganja, preporučujemo ulaganja u ove fondove i tokom 2010. godine.

 

Imajte u vidu da je ulaganje u penzione fondove dugoročno ulaganje i da ne postoji mogućnost povlačenja sredstava pre napunjenih 53 godine. Zavisno od visine mesečnih ulaganja i perioda ulaganja krajnji prinosi su različiti.

 

 

 

Katastrofalan pad oba berzanska indeksa i gotovo svih akcija na Beogradskoj berzi u prošloj godini i početkom ove godine, rezultirali su i značajnim rastom na Beogradskoj berzi, koji je trajao od marta do oktobra. Oni koji su na vreme kupili i prodali hartije od vrednosti, mogli su zaraditi i preko 100% prinosa na svoja ulaganja. Trenutno je prisutan pad indeksa na Beogradskoj berzi, ali to predstavlja novu šansu za ulaganje i nadprosečne prinose.

 

Ulaganje u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi treba posmatrati kao dugoročnu investiciju u kojoj ima prostora da se u periodima rasta cena akcija uzme ostvareni prinos na uloženi kapital. Kratkoročno investiranje je rizičan, ali često i vrlo isplativ način ulaganja, te od preferencija ulagača zavisi kakvu će strategiju sebi postaviti kao osnovnu.