Pre pet godina najunosniji vid štednje bila je kupovina akcija najboljih preduzeća na berzi. Indeks je tada dostigao neslućene visine i mnogi građani su se zaduživali u bankama da bi kupovali akcije, čiji je prinos na dividende bio mnogo veći od kamata na dug.
Vrednost kompanija koje su se kotirale bila je oko 15 milijardi evra da bi ona sada pala na tek trećinu tadašnje vrednosti. Gde se u međuvremenu istopilo 10 milijardi evra?
| Ono što na berzi očekuju to je početna ponuda novih zatvorenih akcionarskih društava u otvorena, a takvih firmi ima i u Srbiji. Njihovo pojavljivanje sigurno bi bilo mamac za investicije jer devizna štednja za sada jeste najsigurnija opcija ali je prinos tek oko 4,5 odsto za razliku od akcija čija je vrednost rasla i do 20 odsto dnevno. |
Mnoge firme koje su privatizovane otišle su u stečaj pa je berza postala ogledalo naše privrede. Ove godine promet će biti 200 miliona evra, a indeks rasta šest puta manji nego u maju 2007. godine.
- Posle procesa privatizacije koji je bio manje više završen očekivao se pravi razvoj pravog berzanskog tržišta. Znači da reorganizovane kompanije vlasnički dođu do tog berzanskog tržišta, emituju hartije od verdnosti po tom sonovu prikupe kapital za svoj investicioni razvoj. To je izostalo kao posledice nedovoljnog interesovanja i inventivnosti vlasnika tih kompanija - objašnjava Branislav Jorgić iz firme "Jorgić broker".
Dobra prošlost se ne može lako vratiti, ali akcije poput NIS-ovih koje su porasle za 220 dinara, Komercijalne banke, Metalca i Energoprojekta i još nekoliko kompanija sa takozvane liste najkvalitetnijih, kao i korporativnih obveznica, bude nadu u oporavak berze na zdravijim osnovama.
Insajderi, tajkuni i brokerske kuce su odvalili dobar deo kolaca.
Losa regulativa je oterala investitore, pljackalo se na svim stranama...
Institucije nisu radile svoj posao, ne mozemo kriviti plitko trziste za korupciju u svim segmentima trzista kapitala.