BEOGRAD, 26. novembra (Tanjug) - Dinamični multikongres "Serbian visions" na kome se predstavlja više od 60 nevladinih organizacija, instituta, univerziteta, stručnih asocijacija i preduzeća, a čiji je zajednički cilj da poboljšaju stvari u društvu, počeo je danas u Beogradu.
Na tom dvodnevnom skupu, na nekoliko različitih panela i radionica razgovara se o ljudskim pravima, ekonomiji,obrazovanju, kulturi, zdravlju, zaaštiti životnesredine, evropskim integracijama, odnosno o jačanju uloge civilnog društva u zemlji i stvaranju povoljnijeg privrednog ambijenta.
Uspostavlja se i dijalog između srpskih i nemačkih privrednika, kao i predstavnika civilnog društva koji se bave temama kako da privreda bude efikasnija, a civilni sektor jači.
Učesnici se slažu da u Srbiji još uvek ne postoji dovoljno platformi u kojima komuniciraju privreda, odnosno preduzeća, sa svim onim što se dešava u najrazličitijim sektorima civilnog društva, bilo da je reč o udruženjima potrošača, za zaštitu hendikepiranih osoba ili drugih organizacija ili inicijativa.
Na jednom od panela u okviru multikongresa "Serbian Visions", a koji organizuju Nemačko-srpska privredna komora (AHK) i Privredna komora Srbije (PKS) razgovaralo se i o dualnom obrazovanju, odnosno uvođenju dualnog sistema u sistem obrazovanja u Srbiji.
Savetnik za dualno obrazovanje Ministarstva prosvete Gabrijela Grujić kazala je na panelu "Obrazovanje po meri privrede - dualni sistem", da bi do polovine januara 2017. trebalo da bude završen zakon o dualnom obrazovanju u Srbiji.
Ona je najavila da će nastavni planovi za narednu školsku godinu biti pravljena prema potrebama privrede.
Savetnik za dalno obrazovanje AHK-a Oliver Herlen kazao je da Nemačka ima dugu tradiciju dualnog obrazovanja i da bi Srbija mogla da koristi njena iskustva, ali da treba da napravi model koji je ovde primenjiv.
On je naglasio da mladi ljudi koji prođu sistem dualnog obrazovanja imaju maksimalne mogućnosti da nađu radno mesto, odnosno velika je uloga tog sistema u smanjenju nezaposlenih kod mladih.
"Dve trećine učenika ovako zaposlenih ostaje da radi u preduzeću gde se obrazovalo, a 20 odsto njih nastavlja dodatnu obuku za majstore, ili se dodatno obrazuje", kazao je Herlen.
Kroz dualno obrazovanje, kako je pojasnio mladi u Nemačkoj tokom školovanja 70 odsto vremena provode u fabrici a 30 odsto u stručnoj školi.
On je naveo da u Nemačkoj 1,4 miliona učenika se obrazuje kroz dualni sistem gde oko 500.000 preduzeća nude više od 300 zanimanja.
Herlen je naglasio i da se sve to radi po propisima o stručnom obrazovanju, koje donosi država.
Direktor sektora edukacije PKS-a Mirjana Kovačević kazala je da je u Srbiji već 18 stručnih škola uključeno u sistem dualnog obrazovanja i da se u njima za pet obrazovnih profila koje nude 60 preduzeća obrazuje oko 1.000 učenika.
Ona je kazala da su to uglavnom profili iz metalske, mašinske i elektro industrije, ali da će od naredne školske godine biti uključena i četiri nova profila iz sektora tekstilne industrije i trgovine.
"Sadašnji sistem obrazovanja u Srbiji ne daje dovoljno funkcionalnog znanja mladima niti ih osposobljava da se odmah uključe u rad što izaziva dodatne troškove poslodavcima i zato je privreda pokrenula inicijativu da se u stručno obrazovanje osavremeni dualnim modelom", dodala je on.
Na tom skupu se čulo da je potrebna i jasna strategija razvoja obrazovanja u Srbiji i da iz svega toga isključe pojedinačni i politički interesi.
Naglašena je i potreba veće podrške ljudima koji edukuju mlade i da se na njima ne štedi novac kako ne bi došli u situaciju da za nekoliko godina nema ko da te mlade ljude obrazuje.
Ostavi komentar